Foto: EPA-EFE/AARON UFUMELIEvropska unija donela je smernice kojima namerava da se oslobodi zavisnosti od Kine kada su u pitanju 34 kritične sirovine za ekonomiju budućnosti, kao što je litijum. Može li to da uspe?
Stanovnici Biterfeld-Volfena su naviknuti na hemijsku industriju. Međutim, rafinerija litijuma je novo postrojenje u industrijskom parku ovog istočnonemačkog grada. Toliko novo, da je prvo te vrste u celoj Evropi.
Fabrika AMG Lithium u Nemačkoj će igrati ključnu ulogu u borbi Evropske unije za sopstvenu industriju u ovoj oblasti. Pogon će omogućiti nabavku, obradu i rafinisanje litijuma u proizvod za baterije koji će omogućiti evropsku industriju baterija – bez kineskog litijuma.
To je barem ono što je planirano za 2028. godinu, kada će, kako kažu iz AMG-a, moći da se liše kineskog posrednika.
To bi trebalo da dovede EU na pravi put za postizanje ambicioznih ciljeva koji su sami sebi postavili. Radi se o reciklaži, rafinisanju i nabavci 34 takozvane kritične sirovine, među kojima su litijum, fosfor i boksit, kao i retki elementi kao što je niobijum.
Zakon EU o kritičnim sirovinama (CRMA), stupio je na snagu krajem maja i to je prva sveobuhvatna evropska strategija o nabavci minerala i metala.
Ambiciozni ciljevi ovog zakona trebalo bi da podstaknu domaću ekstrakciju, preradu i reciklažu. Do 2030. godine EU ne bi trebalo da troši godišnje više od 65 odsto određene sirovine (sa liste) iz trećih zemalja – što je teško zamislivo uzimajući u obzir trenutne lance snabdevanja.
„Da bismo mogli da se na geopolitičkom nivou takmičimo sa drugim velikim igračima kao što su Kina i SAD, vrlo je važno da CRMA omogući koordinaciju potreba i zahteva različitih država članica“, rekla je za DW Melani Miler iz berlinske Fondacije nauka i politika.
Kina dominira tržištem
Potražnja Unije za retkim zemljanim mineralima se danas rešava uvozom iz Kine, izveštava Evropska komisija. Kina dominira globalnim tržištima metala, rudarstvom, a posebno kontrolom obrade i rafinisanja sirovina.
U pokušaju Evrope da diverzifikuje lance snabdevanja i pokrene zelenu tranziciju, uticaj Kine se sve više doživljava kao pretnja.
„Bilo da govorimo o čipovima za virtuelnu stvarnost ili ćelijama za solarne panele, i zelena i digitalna tranzicija će biti podstaknute sirovinama. Litijum i retke rude već zamenjuju gas i naftu u srcu naše ekonomije“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen još 2022. godine.
Da bi se postigli novi ciljevi Evropske unije, moraće da se otvaraju novi rudnici u Evropi – najmanje 10 odsto potrošnje cele Unije trebalo bi da se do 2030. godine pokriva lokalnim iskopavanjem, u odnosu na trenutnih tri odsto.
Međutim, rudarstvo zahteva vreme i novac. „U proseku je potrebno 17 godina da se razvije rudnik litijuma od prvobitnog otkrića do početka proizvodnje“, rekla je Alis Ju, analitičarka u informacionoj službi za cene energije S&P Global Commodity Insights.
Štefan Šerer iz AMG-a procenjuje da bi se investicioni troškovi za proizvodnju litijum-hidroksida iz novog nalazišta kretali između 500 miliona i milijardu evra.
Šta je sa novcem?
Prvi modul fabrike koja se gradi u Biterfeld-Volfenu trebalo bi da košta oko 140 miliona evra, a pet miliona obezbedila je vlada nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt.
Ali ulaganje u ovakve projekte je rizično zbog oscilacije cena koje mogu nepredviđeno da ugroze profit kompanije. Na primer, cena litijuma pala je za 80 odsto od 2022.
„Ljudi su veoma, veoma oprezni kada ulažu novac u litijumske projekte u ovom trenutku, jer je sa trenutnim nivoom cena veoma teško pokrenuti investicije“, rekao je Šerer.
Tu može da pomogne zajednička inicijativa vlada Francuske, Italije i Nemačke: te zemlje su zajedno obećale oko 2,5 milijarde evra javnih investicija. Ali taj novac možda neće biti dovoljan. Analitičarka Ju je rekla da će samo za postizanje cilja Evropske unije do 2030. u odnosu na litijum biti potrebno još nekoliko milijardi evra.
Ono što bi moglo da pomogne jeste privlačenje privatnog kapitala. I tu bi, paradoksalno, mogla da pomogne ni manje ni više, nego Kina. U razgovoru za DW, Ju je izjavila:
„Kada govorimo o diversifikaciji bez Kine, uglavnom mislimo na uvoz iz Kine. Ali do sada je EU sarađivala sa, recimo, kineskim ulagačima u proizvodnju baterija u Evropskoj uniji. Dakle, hoće li da se pokuša saradnja sa kineskim ekspertima i kapitalom i u pogledate rafinisanje litijuma?“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
