Litijum u Španiji – belo zlato i transparenti

Ekstremadura je španski region poznat po trešnjama u cvatu i dobrim šunkama. Na krajnjem zapadu Španije, između gradova Kaseres, Merida i Badahoz puno je netaknute prirode. Ali sada je ovaj kraj dospeo u fokus proizvođača baterija.

Jedan od preduzetnika u regionu je Mario Seldran. On ulaže u nekretnine ali i u proizvodnju grafena, materijala čije osobine oduševljavaju fizičare.

Tehnologija za izradu baterija

Ipak, najviše su ga privukle baterije. On je sa firmom Grabat enerdži 2016 skrenuo na sebe pažnju, pošto je upravo ta mala firma navodno razvila bateriju od grafena, sa bržim punjenjem i većom snagom od litijum-jonske baterije. Posle toga firma se godinama više nije obraćala javnosti pa je poneko pomislio da se radi o velikom blefu.

Mario Seldran je posle dve godine napustio firmu jer više „nije bio saglasan sa strategijom“. Od tada se posvetio svom projektu izrade baterije. On u Ekstremeduri želi da izgradi ukupan lanac proizvodnje litijumskih baterija. Firma u koju je uložio sredstva zajedno sa svojim poslovnim partnerima zove se Phi4Tech. Lokalni političari se nadaju novim radnim mestima. Investicija u fabriku baterija bi trebalo da iznosi 400 miliona evra. Seldran je već kupio stari rudnik kobalta na granici sa Andaluzijom.

Najveće litijumske zalihe Evrope

Godine 2019. je u svetu proizvedeno 77.000 tona litijuma. Do 2024. bi trebalo da se potražnja za ovim metalom udvostruči. Sve više automobilskih koncerna vide budućnost u električnim automobilima, a litijum se upotrebljava i za skladištenje energije dobijene od sunca i vetra.

Tako više nisu dovoljna nalazišta u zemljama kao što su Australija, Kina ili Čile, za litijumom se traga i u Evropi. Evropska komisija ionako podržava prelazak na električni pogon. Stručnjaci tvrde da region između Španije i Portugalije ima najveće zalihe litijuma u Evropi.

Portugalska vlada je već donela litijumsku strategiju, sa namerom da zaokruži lanac proizvodnje od vađenja litijuma do baterije. Ali sa obe strane granice postoji jedan problem – protesti stanovništva.

Strah od zagađenja

Na španskoj strani, u Ekstremaduri, jedna građanska inicijativa je već sprečila pokretanje rudnika kod grada Kaseresa. Trenutno se protesti premeštaju u Kanjaveral, mesto sa hiljadu stanovnika. Tamo Mario Seldran hoće da pokrene rudnik litijuma sa navodno posebno pažljivim odnosom prema okolini. Kritičari smatraju da je to običan marketing.

„Razaraju vrednu prirodu, osim toga opljačkaće ovde vodu“, smatra Hulio Sezar Pintos Kubo, član inicijative protiv rudnika. Inicijativa je okupila ljude koji marširaju prema gradskoj većnici, udaljenoj osam kilometara.

Ekstremadura je retko naseljena – svega 25 stanovnika po kvadratnom kilometru. To bi je, prema bojazni protivnika eksploatacije litijuma, moglo pretvoriti u žrtvu gladi za sirovinama. Ljudi koji se bune ne veruju obećanjima firmi. Mario Seldran je ipak optimista: „Moraš povesti ljude za sobom, moraš im objasniti“. Protivnici kažu da se upravo to ne dešava.

Radnim mestima protiv odlaska ljudi

U Kaseresu je većina ljudi bila protiv otvaranja rudnika, ali u Kanjaveralu protivnici i zagovornici novog rudnika stoje jedni naspram drugih. U gradskoj vlasti su za rudnik, a i na ulicama se čuje mišljenje da bi rudnik i planirana proizvodnja katoda mogli zaustaviti sporo umiranje gradića. Ekstremadura je region iz kojeg ljudi stalno odlaze. Rudnik bi ljudima mogao biti slamka spasa.

Mario Seldran kaže da će fabrika baterija biti izgrađena i ako ideja o otvaranju rudnika propadne – onda će se sirovina dovoziti iz drugih krajeva Evrope i sveta.

Grabat enerdži nikada nije izbacio svoje akumulatore na tržište. Izgleda da je Seldranova fabrika u Ekstremaduri verovatnija. Phi4Tech ima kod Madrida razvojnu laboratoriju, koja upravo gradi uređaje za isprobavanje litijumskih baterija. U mestu Noblehas bi krajem godine trebalo da započene proizvodnja.

Odluka o rudniku odavno pala?

U Kanjaveralu protivnici rudnika žele da nastave borbu. To neće biti lako. Za razliku od rudnika kod Kaseresa, koji je bio planiran u blizini grada, između Kanjaverala i planiranog rudnika nalazi se jedno brdo. Većina stanovnika ne bi ni primetila eksploataciju.

Samo 80 stanovnika malog naselja boje se da će biti neposredno ugroženi prašinom, bukom i nedostatkom vode. Ali ni sada nisu pošteđeni tih zala. Iza njihovih kuća je brza pruga. Prilikom izgradnje te trase oštećen je rezervoar podzemne vode. Između naselja i planiranog rudnika nalaze se trasa dalekovoda i auto-put.

Protivnici pokretanja eksploatacije litijuma žele svojim akcijama motivisati lokalne političare da promene stav. Ali skoro ni jedan medij iz regiona ne izveštava o njihovim protestima. Možda je novinarima bilo pretoplo ili je 100 ljudi na ulici za njih premali broj. A možda je redakcijama jasno da će rudnik ionako biti otvoren.