Litvanski parlament legalizovao nasilno odbijanje migranata

Litvanija, koja je članica EU, primenjuje nasilna vraćanja migranata sa granice od 2021. godine, kada su hiljade migranata i izbeglica, uglavnom sa Bliskog istoka i iz Afrike pokušavale da uđu u EU preko Litvanije, Letonije i Poljske.

EU je tada navela da je taj priliv „hibridni napad“ koji je organizovao beloruski režim kao odgovor na međunarodne sankcije protiv Minska.

Od tada se smanjio broj pokušaja prelaza ali litvanski graničari i dalje odbijaju ulazak više desetina migranata dnevno.

„Po pitanju nacionalne bezbednosti i ljudskih prava nema lakih rešenja, ali nema ni alternative, rekla je litvanska ministarka unutrašnjih poslova Agne Bilotaite novinarima, i dodala da Litvanija mora da se brani.

Prema njoj Belorusija sada pregovara o novim direktnim vazdušnim vezama ka Minsku iz Irana i Iraka, što bi moglo da nagovesti novi priliv migranata.

„Treba da budemo spremni i potrebni su nam instrumenti“, rekla je ona.

Amnesti Internešenal prošle nedelje je upozorila da će novi zakon, ako ga potpiše predsednik dati zeleno svetlo torturi.

„Ti amandmani su protivni kako međunarodnom pravu tako našim sopstvenim preuzetim obavezama, rekla je za Frans pres Jurate Juskaite, direktorka litvanskog Centra za ljudska prava.

Ona je rekla da su amandmani nemoralni, da ugrožavaju život i zdravlje osoba koje pokušavaju da uđu.

Litvanija je prošle godine završila izgradnju ograde od bodljikave žice visoke četiri metra na velikom delu granice sa Belorusijom. Ograda se proteže na oko 550 kilometara, a cela granica je 700 kilometara.

Susedna Pojska takođe redovno pribegava nasilnom vraćanju migranata na granici sa Belorusijom. Tu kontroverznu meru je dekretom odobrilo ministarstvo unutrašnjih poslova.