Tragedija Liz Tras: Bivša premijerka Britanije u pokušaju da izbori novo mesto u svetu

Otkako je postala treća premijerka u nizu koju su zbacile njene kolege konzervativci, Liz Tras je bezuspešno pokušavala da rehabilituje reputaciju koja je bila srozana do kraja njenih haotičnih 49 dana u Dauning Stritu 10.

U Britaniji ona ostaje predmet šale.

Politički biografi sada prebiraju po tragovima njenog neuspeha. Njeni pokušaji da razbije Ameriku na pro-Trampovu kartu su propali.

Tras više nema ni mesto u parlamentu jer je izgubila ono što je trebalo da bude sigurno konzervativno mesto na izborima – i prva je bivša premijerka koja je trpela ovakvu sramotu za gotovo više od jednog veka.

Bivši viši savetnik Traove, koji je govorio za Politico pod anonimnošću kaže da je bilo „vremena kada smo, kao njeni specijalni savetnici, hodali preko vrelog uglja za nju. Više niko ko je radio za nju u broju 10 ne želi da ima veze sa njom ovih dana“.

Kako ne biti premijer

„U prošlosti ljudi kao što su Harold Mekmilan, Vinston Čerčil, Harold Vilson, Džejms Kalagan i Margaret Tačer radili su pristojnu stvar, a to je bilo da na neki način odu i napišu svoje memoare“, rekao je Entoni Seldon, ugledni britanski politički istoričar koji je upravo objavio biografiju Trasove pod naslovom „Kako ne biti premijer“.

Drugi bivši premijeri su naporno radili da spasu svoju reputaciju. Entoni Iden je, na primer, pokušao da iskoristi svoje vreme posle premijerskog mandata da popravi štetu koju je njegovo postupanje u Sueckoj krizi 1956. – koja se smatra jednim od najvećih spoljnopolitičkih debakla 20. veka – nanela njegovom ugledu.

„Pokušao je da obnovi svoju reputaciju tako što je napisao svoje memoare, ali to nije učinio tako besramno kao Liz Tras“, rekao je Seldon.

Memoari Trasove „Deset godina za spas Zapada“ objavljeni su samo 18 meseci nakon što je napustila funkciju. Umesto da izazovu trunku sažaljenja udvostručili su njen kontroverzni politički program.

Tras je priznala da nije bila „bezgrešna“ za državni budžet koji je podstakao dugove i smanjio poreze koji je ubrzao njen pad.

„Gledajući unazad, to popodne (mini-budžeta) je verovatno bio moj najsrećniji trenutak kao premijerke. Nisam znala da će establišment iskoristiti svaki alat koji joj je na raspolaganju da uzvrati”, napisala je ona.

Seldon kaže da svi premijeri pišu svoje memoare. „To im je i izvor prihoda, ali i šansa da prenesu svoju stranu priče“, rekao je on, dodajući za poslednje: „To nikada ne funkcioniše“.

Ako bi Tras mogla da iskoristi svoj status da postigne nešto što je svetu potrebno, na način kao što je intervencija bivšeg laburističkog premijera Gordona Brauna o globalnom siromaštvu, ona bi „zaradila mnogo više poštovanja“, tvrdi Seldon.

Poljubac smrti

Za one koji su radili za Trasovu tokom njene decenije u vladi, postoji osećaj tuge zbog toga što je postala, a bivši pomoćnici kažu da je neprepoznatljiva od političara za koje su smatrali da su ih upoznali i u koje su verovali tokom njenog uspona na vlast.

Tras je bila sekretarka za trgovinu i ministarka spoljnih poslova. Bila je neko ko je vodio trgovinske sporazume posle Bregzita.

Ona je obezbedila oslobađanje Nazanin Zaghari-Ratcliffe iz iranskog zatvora, što je podvig koji je izmakao za više njenih prethodnika. I bila je ključni igrač u snažnom odgovoru Ujedinjenog Kraljevstva na invaziju Rusije na Ukrajinu.

Kolege su je smatrale društveno liberalnom i bila je samoproglašena LGBT+ saveznica – pozicija zbog koje je dobila pohvale u nekim delovima konzervativne koalicije.

Međutim, nakon što je napustila funkciju, Tras je odlučila da uloži svoju podršku bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu, proglašavajući svet „bezbednijim“ pod njegovim mandatom.

Ona je delila binu sa bivšim Trampovim pomoćnikom Stivom Benonom dok je britanskog ekstremno desničarskog aktivistu Tomija Robinsona opisala kao „heroja“.

Onda je glasno odbacila opis sebe kao LGBT+ saveznice i nastavila da krivi „duboku državu“ za njeno zbacivanje s vlasti.

Drugi bivši pomoćnik koji je radio sa Tras dok je bila premijerka rekao je da je „žalosno videti“ šta joj se dogodilo. „Mislim da se nije oporavila od traume i šoka od onoga što se dogodilo u broju 10“.

„Odabrala je da se prepusti teorijama zavere, napisala je šašavu knjigu bez novih ideja i priklonila se desničarskim populistima koji su anatema za mnoge stvari u koje veruje kao ekonomska i socijalna liberalka“, dodali su oni.

Njene današnje česte medijske intervencije (kolumne za Sandej tajms) vide se kao podsticaj od strane administracije koja trenutno pokušava da objasni kontroverznije delove svoje političke platforme okrivljujući ekonomska previranja u vreme njenog mandata.

„Ona je stalni podsetnik na haos koji su Torijevci želeli da nanesu zemlji i zašto su morali da budu zaustavljeni“, rekao je visoki zvaničnik laburista.

Vlada je čak otišla toliko daleko da je uvela zakon koji ima za cilj da spreči ponavljanje mini-budžeta Trasove.

„Svrha ovog zakona je da obezbedi da se više nikada ne nađemo u situaciji, kao u mini-budžetu Liz Tras za 2022. u kojem se fiskalno značajne mere najavljuju bez propratne analize Kancelarije za budžetsku odgovornost“, rekao je sekretar za ekonomiju Daren Džons.

Njegov konzervativni kolega Endrju Grifit uzvratio je da će „neugledni zakon“ postići malo suštine, označivši ga kao „komad političkog teatra“.