Danas je Međunarodni dan ljudskih prava: Šta znači i zašto se obeležava?

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (GS UN) 10. decembra 1948. usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (UDHR).

Ovaj dokument utvrđuje neotuđiva prava koja svakoj osobi kao ljudskom biću stoje na raspolaganju – bez obzira na rasu, boju kože, veru, pol, jezik, političko ili neko drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovinu, rođenje ili neki drugi status.

Deklaracija se sastoji od preambule i 30 članova.

U preambuli su, između ostalog, naglašeni značaj priznavanja urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih ljudi kao temelja slobode, pravde i mira u svetu i važnost da ljudska prava budu zaštićena pravnim poretkom.

Članovi dalje utvrđuju o kojim se zajemčenim pravima radi, pa tako Član 1. nalaže da se „sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima; ona su obdarena razumom i savešću i jedni prema drugima treba da postupaju u duhu bratstva“.

Kako UN navode na svom sajtu, UDHR jeste „globalni nacrt“ za međunarodne, nacionalne i lokalne zakone i politike i predstavlja temelj Agende 2030.

Deklaracija je dostupna na 577 jezika, čineći je najprevođenijim dokumentom na svetu.

Ona nije obavezujući dokument, ali je inspirisala više od 60 instrumenata o ljudskim pravima koji zajedno čine međunarodni standard ljudskih prava.

Formalno uspostavljanje Međunarodnog dana ljudskih prava izglasano je na 317. plenarnom sastanku GS UN 4. decembra 1950.

Ove godine slogan glasi „Naša prava, naša budućnost, upravo sada“.

Slogan predstavlja poziv da se prihvati značaj ljudskih prava u svakodnevnom životu suprotstavljanjem govoru mržnje, ispravljanjem dezinformacija i suprostavljanjem namerno pogrešno interpretiranim informacijama.

Visoki komesar OUN za ljudska prava Volker Türk poručio je u video poruci povodom 76. godišnjice UDHR-a da se ljudska prava tiču ljudi, nas i naših života, naših potreba, želja i strahova, nada za sadašnjost i budućnost.

Ovaj Dan se u Srbiji obeležava svake godine događajima koje organizuju državne institucije, pre svega Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Takođe brojne organizacije civilnog društva u Srbiji, kao što su Helsinški odbor za ljudska prava i Građanske inicijative, decenijama promovišu ideje i zalažu se za poštovanje ljudskih prava, obeležavajući Međunarodni dan ljudskih prava raznim aktivnostima i događajima.

Uprkos nemerljivom značaju koje je UDHR imala po međunarodno pravo i nacionalna zakonodavstva, ljudska prava i dalje nisu svima zagarantovana i gotovo se svakodnevno dovode u pitanje u državama sa represivnim režimima širom Zemlje.

Amnesti internešnl (Amnesty International), svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava, u svom izveštaju za Srbiju u 2023. navodi da su neki od vodećih problema glorifikacija ratnih zločinaca, nasilje nad nezavisnim novinarima, koji su bili žrtve klevete, dok je Romima nesrazmerno uskraćen pristup socijalnoj pomoći.

Pripadnici LGBTQ+ zajednice takođe ne uživaju zadovoljavajući tretman u srpskom društvu.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.