Ljudski napredak u Trampovoj eri

Upravljanje ovom novom i opasnom erom neizvesnosti zahteva promišljanje o napretku koji smo ostvarili, naročito traženje uvida u to kako da prevaziđemo izazove koji su pred nama.

Proteklih 80 godina bilo je najmirnije u istoriji. Veliki pomaci su napravljeni u poboljšanju rodne ravnopravnosti, pri čemu se sada smatra, prema Svetskom ekonomskom forumu, da je globalni jaz među polovima 68,5 odsto zatvoren.

Pismenost je porasla – 87 odsto odraslih širom sveta sada ume da čita i piše (u poređenju sa samo 36 odsto 1950. godine). Dugovečnost se dramatično poboljšala, sa prosečnim očekivanim životnim vekom od 73 godine u odnosu na 66 na kraju prošlog veka. Masovna glad, nekada uobičajena pojava, ograničena je.

Čovečanstvo ima sve alate koji su mu potrebni da održi i ubrza ovaj napredak. U stvari, sa znanjem i tehnologijama koje već posedujemo, mogli bismo da rešimo neke od najvećih izazova sa kojima se suočavamo, od siromaštva i nesigurnosti hrane do klimatskih promena i brzog rasta stanovništva.

Ovo bi stoga trebalo da bude vreme za optimizam. Ipak, Bilten atomskih naučnika, čiji su osnivači Albert Ajnštajn i Robert Openhajmer, podesio je svoj Sat Sudnjeg dana na 90 sekundi do ponoći, što ukazuje da je čovečanstvo sada bliže uništenju nego ikada ranije.

Nije teško videti zašto. Nije slučajno da je tokom dugog perioda relativnog globalnog mira i stabilnosti demokratija stabilno jačala, široka globalna saradnja postala je norma, a svet je pokazao zajedničku posvećenost ljudskim pravima bez presedana.

Danas smo, međutim, svedoci erozije demokratije i međunarodne saradnje, kao i proliferacije ratova i sukoba u kojima se nevini civili bezobzirno targetiraju, a agresori nekažnjeno deluju. Ovaj razvoj događaja odražava sistemske neuspehe naših institucija koje donose odluke tokom mnogo decenija.

Problemu je doprineo način na koji konzumiramo informacije u digitalnom dobu. Iako nude neviđene mogućnosti za povezivanje, obrazovanje i zagovaranje inicijativa, platforme društvenih medija su takođe dovele u pitanje našu sposobnost da razlikujemo činjenice od fikcije i promenile zajedničko razumevanje stvarnosti koje nam je potrebno da bismo olakšali kolektivno rešavanje problema i očuvali demokratiju.

Iako napredna veštačka inteligencija ima ogromnu potencijalnu korist za čovečanstvo, da bismo u potpunosti iskoristili obećanje ovih tehnologija, uz istovremeno ublažavanje pretnji, moramo se fokusirati na etičko upravljanje, digitalnu pismenost i globalnu saradnju.

Štaviše, dolazak novog svetskog haosa se odigrava u zastrašujućoj atmosferi – klimatskim promenama. Sa svakom godinom koja se pokaže toplijom od prethodne, planeta je sada opasno blizu nekoliko prekretnih tačaka, od Antarktika preko Amazona do atlantske cirkulacije.

Kao što smo razgovarali na prošlomesečnom Dijalogu za Nobelovu nagradu u Sidneju, Australija, usred takvih egzistencijalnih pretnji imamo odgovornost prema našim bližnjima, našoj planeti i budućim generacijama da radikalno poboljšamo naše donošenje odluka.

Pošto je saradnja oduvek bila supersila čovečanstva, prvi korak mora biti ponovna izgradnja globalne kulture koja je održava, potpomognuta zajedničkim razumevanjem stvarnosti koje je zasnovano na činjenicama i poverenjem u institucije.

U tom cilju je od vitalnog značaja snažna podrška akademskom istraživanju, naučnim institucijama, profesionalnom novinarstvu i transparentnim vladinim agencijama. Podsticanjem poverenja u ove stubove znanja i verodostojnih informacija, možemo da prevaziđemo preopterećenje (dez)informacijama, halucinacije veštačke inteligencije i propagandu da bismo stvorili zajedničku bazu znanja koja prevazilazi nacionalne i kulturne granice.

Ovaj napor bi trebalo da bude podržan ponovnim nastojanjem da se pruži edukacija za globalno državljanstvo i da se uspostave platforme koje su osmišljene za saradnju i međukulturalno razumevanje.

Borba protiv dezinformacija i postizanje zajedničkog razumevanja stvarnosti zasnovanog na činjenicama je preduslov za sve napore da se unapredi globalno donošenje odluka i saradnja. To bi podrazumevalo reformu i modernizaciju obrazovnih sistema i podsticanje „razmišljanja trećeg milenijuma“, koje karakteriše radoznalost, kreativnost i, što je najvažnije, kritičko mišljenje.

To bi takođe zahtevalo inkluzivne globalne strukture upravljanja, mreže za zajedničko rešavanje problema i održive ekonomske modele koji se stapaju u zajedničke dugoročne ciljeve.

Baš kao što su jake demokratije predvodile ljudski napredak tokom prošlog veka, one moraju igrati vodeću ulogu u izgradnji globalne kulture saradnje. Ali, pošto su duboke nejednakosti stvorile plodno tlo za antidemokratske snage, njihova sposobnost da to učine je dovedena u pitanje.

Deliberativne skupštine građana i drugi participativni procesi koji koriste nasumični odabir mogu pomoći u podršci preko potrebnoj obnovi demokratije, pomažući društvima da pregovaraju o politički spornim pitanjima.

Takve transformacije bi mogle da omoguće reformu međunarodnih institucija poput Ujedinjenih nacija (posebno Saveta bezbednosti UN) i Međunarodnog krivičnog suda, i da ponovo pokrenu konstruktivni angažman kroz međunarodne ugovore.

Svet treba da ove institucije učini delotvornijim i nepristrasnijim kako bi garantovale i podupirale mir, razvoj, odgovornost i globalnu pravdu. Svetu su hitno potrebne nove provere upotrebe nuklearnog oružja.

Naravno, krajnji cilj bi trebalo da bude smanjenje nuklearnih arsenala na nulu kako bi se obezbedila bezbedna budućnost čovečanstva.
Izazovi sa kojima se danas suočavamo su ogromni, ali nisu nepremostivi. Istorija nam je pokazala da je napredak moguć kada se čovečanstvo ujedini oko zajedničkih vrednosti, vođeno osećanjem zajedničke svrhe.

Pre osamdeset godina smo uradili upravo to, stvarajući globalne institucije sposobne da uvedu novu eru relativnog mira i stabilnosti. Oživljavanje tog duha saradnje je naš najhitniji zadatak.

Tavakol Karman, jemenska aktivistkinja za ljudska prava, prva je žena iz arapskog sveta koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir. Sol Perlmuter, dobitnik Nobela za fiziku, profesor je fizike na Univerzitetu u Kalifornji, Berkli. Brajan Šmit, dobitnik Nobela za fiziku, je astronom u Istraživačkoj školi za astronomiju i astrofiziku na Australijskom nacionalnom univerzitetu.

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org