Foto: Edvard Lukas/EPA/MARTINS ZILGALVISDugogodišnji planovi stranaca za uništenje Rusije, kaže Vladimir Putin, svi su izneseni na papiru.
Oni će dovesti do uništenja ruskog naroda… „Fragmenti“ bivše Ruske Federacije će tada biti integrisani na Zapad, ukazuje britanski stučnjak Edvard Lukas, viši saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA) u tekstu za ovaj Centar.
Sumnjam da je, kako tvrdi ruski predsednik, ova (za mene prilično privlačna) ideja igde „na papiru“, a kamoli u zvaničnom dokumentu.
Uobičajena mudrost među većinom posmatrača Rusije je da je raspad nerealan i potencijalno katastrofalan: labave nuklearne bombe, građanski rat, ekonomska dislokacija, izbeglice i vrlo verovatno građanski rat.
Ali tema je ipak vruća.
Učestvovao sam na konferenciji u Briselu krajem januara koju su organizovala dva poljska poslanika u Evropskom parlamentu i Forum Slobodnih nacija post-Rusije, koji okuplja etničke, jezičke i regionalne grupe koje ujedinjuje nesklonost centralizovanoj vlasti iz Moskve.
Naziv događaja je bio „Imperijalna Rusija: Osvajanje, kolonizacija i genocid“.
Privukao je poznate etničke manjine kao što su Čečeni, Tatari i Ingrijci, kao i kozake i aktiviste za autonomiju iz regiona Pskov, Smolensk i Tver u Rusiji.
Neprijatelji i navijači podjednako preuveličavaju značaj ovih pokreta koji su uglavnom u nastajanju.
Za sada, lomovi u Rusiji idu duž ekonomskih i geografskih linija.
Čak i unutar nominalnih teritorijalnih podela, podela urbano/ruralno može biti važnija od, recimo, razlika između etničkih Rusa i drugih manjina.
Važnije je da oni pojačavaju percepciju slabosti u centru.
Ovo je ilustrovano nedavnim Putinovim ispadom.
Možda se seća pokreta „Uralski suverenitet“ iz 1990-ih, kada je čvrsti guverner Sverdlovske oblasti Eduard Rosel nakratko koketirao sa idejom da uspostavi sopstvenu valutu, uralski franak.
Ali upadljivo je da bi ruski lider želeo da se priseti, čak i prećutno, nesloge iz 1990-ih.
Ovaj Putindämmerung (Putinov sumrak) odražava ne samo politička previranja koja bujaju ispod površine u Kremlju, sa zapanjujućim izbijanjem neslaganja i povišenim rastom privatnih armija.
To takođe uključuje krhkost režima u svetu ideja.
Mašina za laži insistira na tome da je crno – belo.
Rezultat je kognitivna disonanca između onoga što Rusi doživljavaju u svakodnevnom životu i onoga što im poručuje državna propagandna mašina.
Kao što znamo iz sovjetskih vremena, to može trajati dugo.
Ali ne u nedogled.
Dašak promene je u vazduhu.
Kao okvirni koncept za suočavanje sa političkim promenama u Rusiji, decentralizacija može mnogo toga da preporuči.
Centralizovana vladavina donela je katastrofalne ekonomske, kulturne i ekološke rezultate, kao i katastrofalan rat.
Pre nego što neko počne da razmišlja o separatizmu, prirodna sledeća faza za sve koji žive na ruskoj teritoriji bila bi razmišljanje o pravom federalizmu.
Ali decentralizovana vladavina nije politički slučaj.
To je rezultat viševekovnog imperijalizma, podržanog „velikoruskim“ šovinizmom.
Decentralizacija, u stvari, znači dekolonizaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
