Narednih šest godina Meksiko će predvoditi leva politička struja nakon gotovo stogodišnje vladavine konzervativaca, rezultat je glasanja 53 odsto građana ove zemlje na predsedničkim i parlamentarnim izborima u nedelju.
Nekadašnji gradonačelnik Meksiko Sitija, višemilionskog glavnog grada, poznatiji pod inicijalima Amlo, obećava da će se uhvatiti u koštac sa „đavolom“ zvanim korupcija, koja je po njemu rezultat dekadentnog političkog režima. „Apsolutno smo ubeđeni da je ovaj đavo glavni uzrok socijalne i ekonomske nejednakosti i da je korupcija kriva za nasilje u zemlji“.
Šezdesetčetvorogodišnji Meksikanac najavljuje poštovanje građanskih prava i sloboda, te da nipošto neće izgraditi diktaturu, ni otvorenu ni skrivenu. „Vladaću čestito i pravedno. Neću vas izneveriti. Neću vas razočarati. Neću vas izdati“, kazao je Obrador obraćajući se naciji. Istakao je da će biti pravi predsednik svih socijalnih slojeva, građana svih seksualnih orijentacija, bez obzira na njihove stavove. „Slušaćemo sve. Brinućemo o svima. Poštovaćemo svakoga. Ipak, prioritet će imati najnesrećniji i zaboravljeni“.
Pojedini oponenti izražavaju bojazan da će levičarske i populističke politike novoizabranog predsednika naneti štetu ionako posrnuloj ekonomiji i pretvoriti Meksiko u „drugu Venecuelu“, koja pati od duboke ekonomske krize i visoke stope inflacije.
Imajući u vidu visoku stopu nasilja u Meksiku, pre svega u vezi sa obračunima narko kartela, Lopez Obrador je obećao da će se svakodnevno konsultovati sa svojim bezbednosnim kabinetom kako bi uspostavili jedinstvenu komandu. Analitičari očekuju manje agresivan i manje militarizovan pristup 11 godina dugom meksičkom ratu protiv droge koji je, kako se procenjuje, odneo 200.000 života i koji se naširoko posmatra kao propast. „Ne možete se protiv vatre boriti vatrom“, govorio je novi predsednik tokom kampanje.
Erik Olson, meksički i latinoamerički specijalista iz vašingtonskog Vudro Vilson centra, kaže da očekuje povlačenje Meksika iz regionalnih poslova. „Amo nije internacionalista. Od njega možemo da očekujemo manje aktivnu ulogu u regionu“.
„Amlo“ je pokušao da razuveri i poslovni sektor tvrdeći da neće biti nacionalizacija i da će poštovati privatni biznis, da će njegova vlada pojačati fiskalnu disciplinu, ali bez povećanja taksi i poreza. Udvostručiće, kako je najavio, penzije kada preuzme funkciju 1. decembra kao prvi korak u cilju smanjenja nejednakih prihoda. Karlos Bravo, stručnjak iz meksičkog Centra za ekonomska istraživanja, predviđa da će borba protiv siromaštva biti u središtu politika predsednika Amla, nalik na brazilskog lidera Lula da Silvu nakon istorijskih izbora u Brazilu 2002. Bravo predviđa da će Amlo „masivno investirati u socijalnu politiku“. Ipak, „šarena koalicija, koja stoji iza Amlovog izbornog uspeha je toliko raznolika, naglašava Bravo, da obuhvata nekadašnje komuniste, ultra konzervativce i sve između njih – te je stoga sve neizvesno u vezi sa Obradorom i kako će njegova vlada funkcionisati.
Amlo je poznat po svojim kritičkim stavovima prema predsedniku SAD Donaldu Trampu i naziva njegove politike neodgovornim i rasističkim, te su očekivanja da će veze između dve zemlje sada biti pod lupom. Odnosi sa Vašingtonom su vrlo napeti imajući u vidu Trampovo kritikovanje Meksika zbog trgovine i migracija. Ipak, u pobedničkom govoru, ovaj Meksikanac obećao je da će se baviti odnosom sa američkim susedom, „koji je uvek krasilo uzajamno poverenje“ i da će stati u odbranu Meksikanaca koji žive u SAD. I Tramp je među prvima uputio čestitke Obradoru. „Čestitam Andresu Obradoru na izboru za predsednika Meksika. Radujem se saradnji sa njim. Mnogo toga treba učiniti u korist i SAD i Meksika“.
Vest o izboru Amla obradovala je bivšu brazilsku predsednicu Dilmu Rusef i njenu argentinsku koleginicu Kristinu Kiršner, koje navode da je njegov izbor pobeda za ceo region Latinske Amerike.
Korbinov prijatelj
Obrador je rođen u trgovačkoj meksičkoj porodici. LJubitelj je bejzbola, a među njegovim dobrim prijateljima je DŽeremi Korbin, lider britanske opozicije. Po obrazovanju politikolog, politički aktivizam započeo je u svojim dvadesetim u vladajućoj Institucionalnoj revolucionarnoj partiji (PRI). Pošto se 1986. razočarao u PRI, priključio se otcepljenom pokretu Demokratska struja, koji je kasnije prerastao u levičarsku Partiju demokratske revolucije.
Kao gradonačelnik Meksiko Sitija 2000. stekao je brojna priznanja za socijalne mere koje je sprovodio. U to vreme je angažovao bivšeg gradonačelnika NJujorka Rudolfa Đulijanija da mu izradi program nulte tolerancije kako bi smanjio stopu kriminala u Meksiko Sitiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.