„Loše vesti za Putinovu vojnu kampanju“: Građani na Zapadu ne žele kompromis sa Rusijom

Veliki projekat YouGov-Cambridge, koji je ispitivao javno mnjenje u 25 najvećih zemalja sveta, takođe je naišao na snažnu podršku za održavanje, a često i pooštravanje i proširenje vojnih i ekonomskih mera protiv Moskve, piše Gardijan.

Ljudi u većini zapadnih zemalja su beskompromisni

Međutim, iako je istraživanje pokazalo da su ispitanici u većini zapadnih zemalja bili beskompromisno raspoloženi, nekoliko zemalja širom sveta – uključujući i neke na Zapadu – bilo je znatno ambivalentnije ili čak simpatičnije prema Rusiji.

„Ako Putin računa na slabljenje zapadne odlučnosti, ovo istraživanje donosi loše vesti za njegovu vojnu kampanju, ali ne postoji međunarodni konsenzus o tome“, rekao je Džoel Rodžers de Val, akademski direktor IouGov-a.

Anketa, sprovedena između 24. avgusta i 22. septembra, pokazuje da je među 13 zapadnih ili anglofonih zemalja – Francuska, Nemačka, Švedska, Danska, Španija, Italija, Grčka, Mađarska, Poljska, Velika Britanija, SAD, Australija i Kanada – „ jezgra“ od 10 zemalja podržava postojeće ekonomske sankcije Rusiji. Grčka, Mađarska i Italija misle drugačije.

Značajna podrška sankcijama Rusiji, birači spremni da plate cenu

Među preostalih 10 zemalja, podrška sankcijama kretala se od niskih 57% ili 58% u Francuskoj i Nemačkoj, preko 60%, 62% i 65% u Kanadi, SAD i Poljskoj, do visokih od više od 70 procenata u UK, Švedska i Danska.

U tih istih 10 zemalja značajan broj – 62% u Poljskoj, 57% u Švedskoj, 50% u Velikoj Britaniji, 40-50% u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i SAD – takođe smatra da postojeće sankcije nisu dovoljno stroge i da ih treba ojačati.

Mnogi zapadni glasači bili su spremni da plate cenu sankcija. Otprilike polovina ili više – 66% u Danskoj, 63% u Velikoj Britaniji – čak i ako bi njihovi životni troškovi malo porasli. Podrška pada ako sankcije znače veliko povećanje troškova, ali ne više od 10 procentnih poena.

Ljudi takođe odobravaju slanje oružja u Ukrajinu

U vojnom smislu, postoji značajno odobravanje pomoći NATO-a ukrajinskim snagama, uključujući obezbeđivanje oružja, obaveštajne podatke i obuku van zemlje; sajber i informacioni rat usmeren protiv ruske vlade; pa čak i za vojne savetnike unutar Ukrajine (sve dok ostanu van borbe).

Većina u svih 10 ključnih zapadnih zemalja također je bila za primjenu nenasilnih mjera „hibridnog ratovanja“, kao što je ciljanje ruskih medija alternativnim informacijama – ali bilo je malo temeljne zapadne podrške (30-40% u većini zemalja, a samo 20% u Njemačkoj) za izravnu vojnu intervenciju NATO-a, piše IndexHR.

„Unatoč javnoj raspravi o opasnostima globalne nuklearne katastrofe zbog rata, mnogi zapadni birači neustrašivi su u svom uvjerenju da bi NATO trebao nastaviti podržavati ukrajinske ratne napore“, rekao je Rogers de Waal.

Protiv kompromisa s Kremljom

Što je možda najintrigantnije, većina zapadnih ispitanika pokazala je malo apetita za kompromis s Kremljom oko toga kako bi sukob mogao završiti.

U anketi je postavljeno pitanje o prihvaćanju raznih ustupaka Moskvi – ukidanje sankcija, ruski suverenitet nad Krimom, neovisnost Donjecka i Luhanska i jamstvo da Ukrajina neće ući u NATO – ako Rusija pristane na prekid neprijateljstava i odustane od svih, većine, nekih ili nikakvih teritorijalnih dobitaka u Ukrajini.

„Zapanjujuće je koliko je niska potpora za davanje ustupaka Rusiji u bilo kojem od tih scenarija“, rekao je Rogers de Waal za The Guardian.

Samo 13% ispitanika u Francuskoj, na primjer, podržalo je priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom ako Moskva ne odustane od ostalog ukrajinskog teritorija, ali postotak nije bio jako različit (17%) ni ako se Rusija potpuno povuče iz ostatka Ukrajine. U Njemačkoj su odgovarajuće brojke bile 20% za „sve“ i 17% za „ništa“; u Švedskoj 13% i 10%, u Španjolskoj 18% i 16%; Poljska 12% i 11%, Velika Britanija 10% i 6% i SAD 15% i 13%.

Samo tri zemlje su iznimka

Tri europske zemlje bile su dosljedne iznimke. Na pitanje čini li NATO previše da pomogne Ukrajini, samo 7% u Danskoj, Poljskoj i Velikoj Britaniji odgovorilo je potvrdno – ali brojke u Italiji, Grčkoj i Mađarskoj bile su 22%, 23% i 31%.

S 37% i 32%, podrška u Grčkoj i Mađarskoj za zadržavanje sankcija Rusiji bila je upola manja nego u nekim zapadnim zemljama, dok je jedva petina ispitanika u Grčkoj i Mađarskoj poduprla slanje teškog naoružanja NATO-a Ukrajini, naspram 44% u Francuskoj, 57% u Velikoj Britaniji i 65% u Poljskoj. Italija je često bila između Mađarske i Grčke s jedne strane i središnjeg zapadnog bloka s druge strane.

Isto tako, Grčka, Mađarska i Italija bile su znatno sklonije ustupcima Rusiji – na primer, 31% ispitanika u Grčkoj, 28% u Mađarskoj i 23% u Italiji bilo je za priznavanje ruskog suvereniteta nad Krimom čak i ako Rusija ne da više na drugim ukrajinskim teritorijama, u odnosu na 8% u Danskoj i 6% u Velikoj Britaniji.

Izvan zapadnog sveta – istraživanje je takođe uključilo Brazil, Meksiko, Tursku, Egipat, Saudijsku Arabiju, Indiju, Japan, Indoneziju, Tajland, Keniju, Nigeriju i Južnu Afriku – mnoge druge zemlje su bile izrazito proruski nastrojene.

Malo ljudi veruje da bi svet bio bezbedniji da je Rusija ostvarila svoje ciljeve u Ukrajini

Na primer, samo oko 35% ispitanika podržalo je ekonomske sankcije u Turskoj, Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Indoneziji i Tajlandu, a jedva trećina u Turskoj, Egiptu i Saudijskoj Arabiji je podržala da NATO pošalje teško naoružanje Ukrajini.

Samo manjine u 25 zemalja širom sveta – u rasponu od 3% do 6% u Velikoj Britaniji i Španiji do 22% u Indiji i 23% u Saudijskoj Arabiji – veruju da bi svet bio bezbednije mesto ako bi Rusija ostvarila svoje ciljeve u Ukrajini.

Na Zapadu je većina ispitanika odbacila narativ kojim je Moskva opravdavala svoju invaziju na Ukrajinu i generalno prihvatila stav NATO-a o tome šta je izazvalo rat, pokazalo je istraživanje YouGov-Cambridge.

„Kremlj nije uspeo da postigne svoje početne vojne ciljeve na terenu u Ukrajini, a zatim se takođe borio da dominira širim informacionim ratom kako bi definisao uzroke i opravdanja sukoba“, rekao je Rodžers de Val.

Jedva 20 posto ljudi veruje u rusku verziju opravdanja rata

U istih 10 ključnih zapadnih zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Švedsku i Poljsku, jedva 20% ispitanika reklo je da veruje ruskoj verziji da je invazija imala za cilj da zaštiti etničke Ruse od genocida.

Slično mali broj prihvatio je još jedan ruski argument, da je Ukrajina pala pod uticaj nacizma. Nešto više ispitanika, ali ukupno manje od 25 odsto, veruje tvrdnji Moskve da je Zapad pokušao da iskoristi Ukrajinu kao bazu za pretnju Rusiji.

Među 10 ključnih zemalja, Zapad smatra da je Rusija izvršila invaziju zato što Putin nije smatrao Ukrajinu suverenom i legitimnom zemljom i da je rat vođen ruskim imperijalizmom i da je želja da se poveća globalni uticaj Rusije podržana od 65% do 79% ispitanika.

Međutim, ponovo su Grčka, Mađarska i, u manjoj meri, Italija bile primetni izuzeci u Evropi, gde 43% Grka veruje da je Kijev u rukama nacističkih simpatizera, a 41% Mađara kaže da je Zapad pokušao da ugrozi Rusija iz Ukrajine.

Nekoliko zemalja na Bliskom istoku i Africi, uključujući Tursku, odražavalo je slična uverenja, iako je svih 25 zemalja širom sveta pokazalo snažnu, uglavnom većinsku podršku stavu da iza rata stoji ruski imperijalizam.

Većina krivi Rusiju, manjina Zapad

Na ključno pitanje da li je Rusija kriva više od Zapada, odgovori su uglavnom pratili isti obrazac, pri čemu je velika većina u jezgru zapadne alijanse (78% u Švedskoj, Danskoj i UK) krivila Rusiju, i shodno tome veoma mali broj (4% u Poljskoj, 6% u Španiji, 7% u Francuskoj) onih koji krive Zapad.

U Grčkoj i Mađarskoj, međutim, samo 37% i 35% ispitanika smatra da je Rusija više kriva, iako su ovi procenti ipak veći od onih koji upiru prstom u Zapad.

Izvan zapadnih zemalja, brojke koje govore da Rusija snosi odgovornost za početak rata su takođe manje: 23% u Egiptu, 26% u Turskoj, 34% na Tajlandu, 44% u Nigeriji. Međutim, značajno je da od svih 25 ispitanih zemalja samo u Saudijskoj Arabiji, Indiji i Indoneziji više ispitanika (24%, 28% i 26%) smatra da je Zapad više kriv za rat u Ukrajini nego Rusija (23% , 27% i 15%).