Lukašenko bi mogao da bude predsednik Belorusije do 2035. godine

Predlog amandmana je objavljen na zvaničnim internet-stranicama predsednika i novinske agencije Belta, a Belorusi su pozvani da pišu komentare, daju predloge i iznose stavove o izmenama, preneli su mediji, pozivajući se na AP.

Amandmanima se ponovo uvodi ograničenje broja predsedničkih mandata, što je bilo ukinuto tokom Lukašenkovog mandata, te predsednik može da bude na funkciji samo dva puta na po pet godina. Međutim, kako se navodi, to ograničenje će stupiti na snagu tek kada na funkciju stupi „novoizabrani predsednik“, čime Lukašenko dobija priliku da traži još dva mandata nakon što aktuelni istakne 2025.

„Lukašenko je sebi prokrčio put da bude predsednik do bar 2035. godine kada će imati 81 godinu“, rekla je za AP nezavisna politička analitičarka Valeri Karbalevič. Među ostalim izmenama Ustava je produženje mandata parlamenta s četiri na pet godina, jačanje Svebeloruske narodne skupštine kao novog tela koje će raditi paralelno s parlamentom i davanje imuniteta bivšim predsednicima od sudskog gonjenja za dela koja su počinili dok su bili na funkciji.

Amandmani će biti izneseni na referendum u februaru 2022. Smatraće se da su izglasani ako ih podrži 50 odsto birača uz najmanju izlaznost od takođe 50 odsto. Lukašenko upravlja Belorusijom gvozdenom pesnicom od kada je stupio na predsedničku funkciju 1994. posle pobede na prvim nezavisnim izborima u zemlji, tri godine nakon raspada Sovjetskog Saveza. Tokom tih 27 godina je održao tri referenduma, ukinuo ograničenja na broj predsedničkih mandata, menjao Ustav i vratio državne simbole koji podsećaju na sovjetsko doba.

Belorusiju su mesecima potresali masovni protesti bez presedana nakon što je Lukašenko dobio šesti uzastopni mandat na predsedničkim izborima u avgustu za koje opozicija i Zapad tvrde da su lažirani. Lukašenko je spoveo brutalno gušenje demonstracija i više od 35.000 ljudi je uhapšeno, na hiljade je prebila policija, a mnogi su bili prinuđeni da napuste zemlju. EU, SAD i nekoliko zemalja odbijaju da priznaju Lukašenka kao legitimnog lidera Belorusije i uvele su zemlji nekoliko paketa sankcija kao odgovor na nasilno gušenje protesta.

Nacrt predloga promena Ustava je izrađen tokom previranja kada je Lukašenko shvatio da „je izgubio podršku većeg dela urbanog stanovništva zemlje“, ukazala je Karbalevič. Novo vladajuće telo Svebeloruska narodna skupština, tvrdi analitičarka, predstavlja plan B autoritarnog lidera za slučaj da bude primoran da se povuče s funkcije.

Prema predloženim amandmanima, aktuelni predsednik automatski postaje poslanik Skupštine sa 1.200 poslaničkih mesta i može njome da predsedava ako ga izaberu ostali poslanici. Kako se navoodi, očekuje se da telo zaseda najmanje jednom godišnje i da ima ovlašćenja da uvodi političke direktive, pravi nacrte zakona, predlaže ustavne promene, bira članove Centralne izborne komisije i sudije najviših sudova u zemlji.

Skupština takođe može da odobrava razmeštanje beloruske vojske u inostranstvu ako to predloži predsednik i smeni predsednika ukoliko se utvrdi da krši Ustav ili da je počinio neko krivično delo, uključujući izdaju. „Lukašenko je Svebelorusku narodnu skupštinu osmislio za sebe kao plan B za slučaj da bude smenjen s predsedničke funkcije“, rekla je Karbalevič. Međutim, kako se navodi, potreba za tim je sve manja s obzirom na to da su protesti ugušeni i da Rusija, moćni saveznik Belorusije, pruža podršku Lukašenku.