Domaćinstva u Luksemburgu najviše su štedela novac u 2016. godini, dok su građani Kipra po štednji na poslednjem mestu od građana svih članica Evropske unije, podaci su Eurostata.
Između 2000. i 2016. godine, godišnja stopa štednje u domaćinstvima Evropske unije je relativno stabilna i nalazi se u rasponu od 11 odsto do 13 odsto. Tokom istog perioda stopa u evrozoni varira između 12 i 14 odsto.
U 2016. godini najveće godišnje uštede u domaćinstvu zabeležio je Luksemburg i to čak 20 odsto stanovništva, zatim Švedska sa jednim procentom manje. Slede ih Nemačka, sa 17 odsto, i Francuska gde 14 odsto građana štedi novac.
Na suprotnoj strani skale, zemlja čija domaćinstva u EU najmanje štede jesu Kipar gde je stopa štednje po domaćinstvu u minusu i to minus 2 odsto. Nakon nje, kada je u pitanju štednja u domaćinstvima Litvanija je na pozitivnoj nuli, za tri procenta iznad nalazi se njen sused Letonija kao i Poljska sa stopom štednje od 4 odsto.
Procenat novca koji domaćinstva štede može se meriti kroz stopu štednje domaćinstava, definisanu kao bruto uštedu stanovništva podeljeno bruto raspoloživim prihodom.
Više detalja o trendovima u stopi štednje domaćinstava između 2000. i 2016. godine pogledajte u interaktivnoj tabeli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.