Lunarna nova godina postala svetski praznik

Prema kineskom zodijaku ovo je godina petla, oličenja hrabrosti, odgovornosti i tačnosti, kakva su i deca rođena tokom nje. Datum, kako je rasprostranjeno nazivaju Kineske nove godine, se utvrđuje na kombinaciji kretanja Meseca i Sunca. Uvek pada između 21. januara i 20. februara, na prvi mladi mesec posle zimske kratkodnevice.

U NR Kini je Lunarna nova godina ili Festival proleća, najsvečanija tradicionalna svetkovina i jedan od tri nacionalna praznika, uz Prvi maj i Dan republike (1. oktobar). Samo za prva četiri novogodišnja dana zabeleženo je blizu 260 miliona putovanja. Sezona tih putovanja je od 13. januara, do 21. februara. Očekuje se da će na kraju biti registrovano blizu tri milijarde putovanja. U Kini je tokom proslave Lunarne nove godine i najveća potrošnja pirotehničkih sredstava u svetu. Slavljenici veruju da petarde i rakete odagnavaju zle duhove.

Na kraju novogodišnjih svečanosti, 15. večeri prvog lunarnog meseca, kineske porodice se okupljaju radi obeda i paljenja lampiona. Pišu želje na svetiljkama i puštaju ih da lete kako bi ih bogovi pročitali.

Pekinški mediji pišu da ovogodišnju proslavu Prolećnog festivala nisu samo Kinezi netrpljivo očekivali. Sve je veći broj ljudi širom sveta koji sada slave Kinesku lunarnu novu godinu. Tako čovečanstvo može da oseti privlačnost kineske tradicije i kulture i svedoči o jačanju „meke moći“ najmnogoljudnije zemlje na svetu, ocenila je državna novinska agencija Sinhua.

U Velikoj Britaniji je Kineska 2017. godina pozdravljena sa do sada najraznovrsnijim programom svetkovina. Proslava na londonskom Trafalgar skveru je bila među najvećim van Azije.

U Čajnataunu u Jokohami, gde živi najveća kineska zajednica u Japanu, desetine hiljada ljudi se okupilo u veseloj atmosferi.

U srednjem delu Menhetna, u NJujorku, vrh nekada najviše zgrade u svetu Empajer stejt bildinga je u zalazak sunca tokom dva dana uoči Prolećnog festivala svetleo u crvenim i zlatnim bojama kineske zastave. U Vankuveru u je povorku igrača obučenih u srebrne, purpurne i crvene lavlje kostime koji su se njihali uz zuke bubnjeva, pozdravilo oko 100.000 ljudi.

Među mnogim državnicima koji su izrazili želju za jačanjem odnosa sa Kinom bila je britanska premijerka Tereza Mej, koja je poručila kako su za to potrebne mnoge od karakteristika koje poseduje „Vatreni petao“, „otvorenost, samouverenost, marljiv rad i liderstvo.“ Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je u poruci kineskom narodu kazao da Godina petla simboliše rane početke i nove poduhvate, „a ta svojstva su nam potrebna u ova teška vremena.“

Popularnost proslave Kineske nove godine u svetu se u Pekingu doživljava kao dokaz da je to sada svetski festival, znak uspona te države i njenog sve većeg uticaja. Proslava festivala starog 4.000 godina je prilika strancima da proniknu u kinesku kulturu i tradiciju, budući da su mnogi radi da nauče kako je ta zemlja poslednjih decenija zauzela visoko mesto u svetu.

Ivanka probija led

Američka „prva ćerka“ Ivanka Tramp pojavila se u ambasadi Kine u Vašingtonu tokom proslave Prolećnog festivala, što je izazvalo veliku pažnju medija. Bilateralni odnosi su zategnuti od vremena predizborne kampanje predsednika Donalda Trampa. Predsednik Tramp je odstupio od prakse da u Peking pošalje čestitku za Lunarnu novu godinu, što se tumači kao nastavak njegovog tvrdog kursa prema Kini. Opet, prisustvo Ivanke Tramp sa njenom „prevodilicom“, ćerkom Arabelom Kušner je, po kineskim medijima, poslalo suprotnu poruku, balansiranje u odnosu na predsednikov krut stav. Ivanka je kasnije na Tviter stavila snimak na kome petogodišnja Arabela peva na mandarinskom jeziku kinesku tradicionalnu pesmu „Srećna nova godina“.