Foto: EPA-EFE/GRIGORY SYSOEV Slika nasmejanog Vladimira Putina koji se drži za ruke sa Viktorom Orbanom izazvala je šok u zapadnim prestonicama, i to s pravom. Putin, tražen zbog ratnih zločina, sa aktivnim nalogom za hapšenje međunarodnog krivičnog suda, stao je rame uz rame sa Orbanom, predstavljajući državu članicu Evropske unije i NATO-a, ukazuje u analizi za Gardijan mađarska evroposlanica Katalin Čeh, iz redova poslaničke grupe „Obnovimo Evropu (Renew Europe)“.
Lični razgovori Orbana i Putina, prvi od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. održani su nakon što su dvojica prisustvovali državnoj ceremoniji u Kini povodom obeležavanja 10 godina pekinške inicijative Pojas i put.
Skup u Pekingu prikazao je šokantnu sliku: okupljanje autoritarnih lidera, uključujući Putina i talibansko rukovodstvo – a među njima Orban, premijer navodno demokratske države članice EU.
Bila je to opipljiva manifestacija onoga što znamo već neko vreme, da se Mađarska više ne može ubrajati u grupu demokratskih zemalja. Opasnosti od prelaska Orbana u autoritarni tabor odavno su nam jasne u mađarskoj demokratskoj opoziciji.
Međutim, zapadni saveznici Mađarske nisu ih shvatili dovoljno ozbiljno, uključujući institucije EU sa stvarnim uticajem i pravnim mehanizmima da podrže vladavinu prava i demokratske vrednosti u svojim državama članicama.
Orbanovo drugarstvo sa Putinom nije samo sramotno, alarmantno je. To što član Evropskog saveta, koji donosi ključne spoljnopolitičke odluke za EU, pravi takvo društvo, duboko je zabrinjavajuće.
Uznemirujuća je i neaktivnost EU u odnosu na Orbanovo ponašanje. EU je deceniju odugovlačila sa konkretnim akcijama. Trebale su godine nemilosrdnog pritiska poslanika Evropskog parlamenta, da Evropska komisija (izvršna vlast EU) primeni sankcije protiv Orbanove vlade zbog njenog demokratskog nazadovanja.
Orbanizam se širi, opasnost koja je uočena širom sveta. Desničarski populisti širom sveta žele da kopiraju priručnik o tome kako razbiti demokratiju. Među fanovima je i bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je nedavno Orbana pozdravio kao „veoma moćnog čoveka“ (iako ga je nazvao i „liderom Turske“).
Umesto moćne svetske ličnosti koju zamišlja, snimak iz Pekinga otkriva da je Orban servilni sledbenik, koji se klanja ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu i ponavlja narativ Kremlja o ratu u Ukrajini, nazivajući ga „vojnom operacijom“.
Ponovni susret između mađarskog i ruskog lidera dogodio se samo nekoliko dana pre mađarske komemoracije revolucije 1956. naše istorijske borbe za slobodu protiv sovjetskog ugnjetavanja, koju Putinov režim odbacuje kao „fašistički ustanak“.
Ali njegovo ulizičko ponašanje takođe postavlja pitanja o integritetu procesa donošenja odluka u EU, gde Orban igra značajnu ulogu.
Zapamtite: Orban sedi u Evropskom savetu, donosi zakone i donosi odluke za EU u celini. I pošto mu pravilo jednoglasnog glasanja o spoljnim poslovima daje pravo veta, Putin takođe sedi tamo.
Ovo nije prošlo nezapaženo. Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis je navodno pitao svog mađarskog kolegu na sastanku ministara spoljnih poslova da li on predstavlja stav Mađarske ili Kremlja na tom sastanku.
Dakle, šta bi EU trebalo da uradi? Tračak nade se pojavio otkako je vladajuća stranka Pravo i pravda pretrpela izborni poraz u Poljskoj 15. oktobra. Ovo je loša vest za Orbana i dobra vest za evropsku demokratiju. Lakše će mu se suprotstaviti i izolovati na evropskom nivou.
Evropske institucije treba da zabeleže i budu stabilne dok procenjuju da li da oslobode 13 milijardi evra (11 milijardi funti) sredstava EU za Mađarsku koja je trenutno zamrznuta zbog kršenja vladavine prava.
Orban je drsko iskoristio svoj govor komemoracije u ponedeljak da eskalira retoriku, ismevajući zahtev EU za vladavinu prava kao sličan ukoru iz sovjetske ere iz sedišta Komunističke partije.
Orban je zapretio da će zloupotrebiti pravo veta na budžetski proces EU kako bi iznudio suspendovani novac, tvrdeći da će Brisel „morati da drži otvorenu vreću“ da bi dobili njegovglas. Imajući u vidu obaveze zasnovane na sporazumima za saradnju u dobroj veri, ovo je očigledno nezakonito i Evropska komisija nikada ne sme da popusti.
Iznuđivači se uvek vraćaju da traže još.
EU bi takođe trebalo da pruži veću podršku nezavisnom civilnom društvu i potlačenim lokalnim samoupravama na terenu.
Konačno, imperativ je da se ukine pravilo jednoglasnog glasanja u spoljnim poslovima, kao što sugeriše i važan francusko-nemački predlog o reformi EU. Ovaj korak je ključan u sprečavanju lidera da raspolažu nesrazmernom moći i omogućavanju autoritarnim trojanskim konjima da se infiltriraju u EU.
Usred sve opasnijeg globalnog političkog pejzaža, brza, odlučna akcija je neophodna. Naša bezbednost je na kocki.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
