„Mađarska ima jasan plan, ali je sabotiraju njeni prijatelji na Balkanu“: Bne-Intellinews o ciljevima Budimpešte tokom predsedavanja Savetom EU

Međutim, saveznici Mađarske u regionu – Srbija, bosanskohercegovački entitet Republika Srpska i nova vlada u Severnoj Makedoniji – već su preduzeli akcije koje su dovele do toga da druge zemlje članice EU dovode u pitanje njihovu posvećenost vrednostima EU, što znači da Budimpešta može malo toga da učini.

Srbija je odbila da se pridruži sankcijama Rusiji zbog njene ničim izazvane invazije na Ukrajinu. Tu su i malverzacije na izborima u decembru 2023. koje su naišle na široke kritike, posebno nemačkih zvaničnika.

Najviši političari iz bosanskog entieta Republika Srpska zalažu se za otcepljenje entiteta, kao i za održavanje veza sa Rusijom. Oni su takođe kritikovani zbog zadržavanja reformi potrebnih za napredak zemlje u pristupanju EU.

U međuvremenu, nova desničarska vlada u Severnoj Makedoniji već je svojim nacionalističkim pristupom antagonizirala članice EU Grčku i Bugarsku.

Zemlja koju bi Mađarska možda mogla podržati je Crna Gora, trenutno lider u procesu pridruživanja EU. Međutim, nakon imenovanja nove vlade i predsednika, mala zemlja je ponovo razbijena političkim podelama nakon sukoba između vladajuće partije Evropa sada (PES) i njenog bivšeg lidera, predsednika Jakova Milatovića.

Prioriteti Budimpešte

To znači da bi cilj mađarskog predsedavanja Savetom EU o „smislenom napretku“ u pristupanju EU mogao biti poražen pre nego što predsedavanje počne 1. jula.

„Proširenje je jedna od najuspešnijih politika Evropske unije. Da bismo očuvali ovu povoljnu tendenciju, od suštinske je važnosti da politika proširenja bude zasnovana na zaslugama, uravnotežena i kredibilna“, navodi se na listi prioriteta objavljenoj na veb stranici mađarskog predsedavajućeg Saveta EU.

„Evropska unija je dugo bila angažovana na obezbeđivanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, jer EU ne može biti potpuna bez pristupanja ovog regiona. Integracija regiona koristi EU u ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu.

Kako bismo dalje proširili i produbili našu saradnju, pozvaćemo naše partnere na konsultacije kako u okviru Samita EU-Zapadni Balkan tako i Evropske političke zajednice“, dodaje se.

Neki od ostalih prioriteta predsedništva uključuju uspostavljanje novog evropskog sporazuma o konkurentnosti, jačanje evropske odbrambene politike, suzbijanje ilegalnih migracija i oblikovanje budućeg pravca kohezione politike EU.

Ponavljajući potrebu za strategijom proširenja „zasnovanom na zaslugama“ ranije ovog meseca, mađarski ministar za evropska pitanja Janoš Boka dao je više detalja o tome šta bi to moglo značiti za određene zemlje, kako je izvestio Balkan Insight.

Ciljevi uključuju pokretanje novog klastera poglavlja sa Srbijom, završetak većine poglavlja sa Crnom Gorom i organizovanje međuvladine konferencije sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Istovremeno, mađarski zvaničnici su ukazali da se malo napretka može očekivati u procesu pridruživanja Ukrajine.

Iako pod pritiskom kolega članica bloka Mađarska više ne ometa početak pristupnih pregovora sa Ukrajinom, vlada ne predviđa značajne korake kao što je otvaranje poglavlja tokom svog predsedavanja.

To čini formalno pokretanje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom uglavnom simboličnim potezom. To će, u svakom slučaju, biti praćeno dugotrajnim procesom provere njihovog zakonodavstva u skladu sa pravom EU.

Kontroverzno predsedništvo

Mađarsko predsedavanje blokom je kontroverzno s obzirom na česte sukobe sa Briselom oko vrednosti EU i, u poslednje vreme, politike prema Rusiji od njene invazije na Ukrajinu. Uoči 1. jula u nekim državama članicama čak se raspravljalo o potencijalnom pokušaju da se zameni Mađarska na čelu Saveta EU.

Stalni predstavnik Mađarske pri EU Balint Odor je na brifingu u Briselu 18. juna jasno stavio do znanja da se nakon početne međuvladine konferencije sa Ukrajinom i Moldavijom 25. juna ne mogu očekivati dalje konferencije u drugoj polovini godine.

Odor je dodao, kako prenosi DW, da Budimpešta planira da „uravnoteži“ proširenje EU tako što će ubrzati proces za Zapadni Balkan.

Ovo je usledilo nakon još ushićenijih komentara ministra spoljnih poslova Petera Sijartoa tokom posete Crnoj Gori u martu, kada je govorio o „svježoj energiji“ koju će pridruživanje EU doneti.

Sijarto je rekao da su ekonomski i bezbednosni izazovi sa kojima se suočava EU bacili blokovsku „negativnu spiralu“ koja je zahtevala „sveži podsticaj energije spolja“. „Ova vitalna nova energija može doći iz ambicioznih država Zapadnog Balkana u nastajanju i brzog rasta“, rekao je ministar spoljnih poslova.

Novi kandidati

Tri zemlje na istočnoj periferiji EU – Gruzija, Moldavija i Ukrajina – dobile su status kandidata za članstvo u EU od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Dve od njih, Moldavija i Ukrajina, već su dobile zeleno svetlo za početak pregovora o pristupanju.

Ovo je u potpunoj suprotnosti sa izuzetno sporim napretkom koji su ostvarile zemlje zapadnog Balkana, iako su od invazije postojali napori da se ubrza pristupanje šest država u regionu.

Od zemalja Zapadnog Balkana, samo dve – Crna Gora i Srbija – su u fazi pregovora. Crna Gora je otvorila sva 33 poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena. Srbija je otvorila 22 od svojih 35 poglavlja, od kojih su dva zatvorena. Ona se suočava sa dodatnom preprekom normalizacije svojih odnosa sa Kosovom kao uslovom za pristupanje.

Albanija i Severna Makedonija su dobile zeleno svetlo za početak pregovora o pristupanju 2022.  iako su bile zemlje kandidati od 2014. i 2005.

Za Albaniju je skrining završen 2023. godine, a očekuje se da će sledeći korak biti otvaranje prvog pregovaračkog klastera, koji pokriva poglavlja o pravosuđu, osnovnim pravima i pravosuđu.

Severna Makedonija i dalje mora da izvrši promene u svom ustavu kako bi uključila bugarsku manjinu ako želi da napreduje u pregovorima.

Prethodna vlada levog centra nije uspela da preduzme ovaj politički težak korak, a nova vlada na čelu sa VMRO-DPMNE kaže da želi da ponovo pregovara sa Bugarskom.

Bosna i Hercegovina je nedavno dobila status kandidata, ali Kosovo to nije moglo da učini jer ga ne priznaje pet država članica EU (jedna od njih je Mađarska).

Prijatelji u regionu

Od šest država Zapadnog Balkana, Srbija posebno ima jake veze sa Mađarskom. Mađarski premijer Viktor Orban ima bliske odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pri čemu se međusobno oslovljavaju „prijateljima“. Ova bliskost se posebno intenzivirala u poslednjih pet godina, što se poklopilo sa povećanom saradnjom Mađarske i Srbije.

Budimpešta je takođe razvila svoje odnose sa bosanskim entitetom, Republikom Srpskom i njenim kontroverznim predsednikom Miloradom Dodikom.

Dodik je sankcionisan od strane SAD zbog korupcije i ugrožavanja stabilnosti i teritorijalnog integriteta Bosne. On takođe ima bliske veze sa Rusijom, a posetio je Moskvu nekoliko puta od invazije na Ukrajinu.

Uprkos tome, Mađarska je podržala rukovodstvo bosanskih Srba, uključujući i glasanje protiv rezolucije UN kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i istupajući za podršku energetskim projektima u Republici Srpskoj nakon što je njemačka vlada prestala da finansira projekte u regionu zbog Dodikove secesionističke politike.

Orban je pohvalio lidere poput Vučića i Dodika za njihovu ulogu u regionalnoj stabilnosti, koristeći to kao opravdanje za zalaganje za brzo proširenje na Balkan.

Kao što je navedeno u radu Centra za evropsku politiku (EPC), njegov neliberalni pristup inspirisao je sličnu politiku na Zapadnom Balkanu, a i Srbija i Bosna su doživele nazadovanje demokratskih normi u poslednjoj deceniji.

Evropski poslanici su 2023. godine pozvali na istragu o tome da li je mađarski komesar za proširenje Oliver Varhelji prekršio kodeks ponašanja Evropske komisije u svojim akcijama na Zapadnom Balkanu, posebno prema Bosni i Srbiji. U saopštenju socijalista i demokrata ukazuje se na izveštaje da Varhelji „dosledno umanjuje napade predsednika Srbije Vučića na demokratiju i, navodno, čak pomagao separatističke akcije Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini“.

Nacionalistička promena u Severnoj Makedoniji

Orbanova vladajuća partija Fides takođe ima veze sa desničarskom nacionalističkom partijom VMRO-DPMNE u Severnoj Makedoniji, koja se nedavno vratila na opštim i predsedničkim izborima u zemlji.

Mađarska je pružila azil bivšem lideru VMRO-DPMNE, bivšem premijeru Nikoli Gruevskom, i do sada se opirala naporima Skoplja da ga izruči na odsluženje zatvorske kazne zbog korupcije.

Hristijan Mickoski, novi premijer iz redova VMRO-DPMNE srdačno mu je čestitao i izrazio nameru da razvija bilateralne veze sa Severnom Makedonijom.

Međutim, napori Budimpešte da unapredi pristupanje Severne Makedonije EU možda su već bili prekinuti nacionalističkim stavom nove garde u Skoplju, što je dovelo do pretnji i Grčke i Bugarske da će zaustaviti svaki napredak.

I Mickoski i nova prtedsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova jasno su stavili do znanja da nisu zadovoljni takozvanim „dogovorom o imenu“ prema kojem je ime zemlje promenjeno iz Makedonija u Severna Makedonija.

Mickoski je rekao da će interno koristiti staro ime Makedonija, tvrdeći da je novo ime, Severna Makedonija, „sramotno“. Grčka kaže da se time krše uslovi Prespanskog sporazuma.

Mickoski je takođe rekao da želi da ponovo pregovara o sporazumu sa Bugarskom, za koji je Sofija brzo rekla da je neprihvatljiv.

S obzirom na ova pitanja, nejasno je šta bi Budimpešta mogla da uradi da unapredi ciljeve svojih saveznika u regionu.