„Da li ćemo proterivati Ruse kao Srbija ili ćemo biti demokratska zemlja“: Sagovornici Danasa o nacionalnim kartama za ruske i beloruske državljane u Mađarskoj

On je objasnio da državljani Rusije i Belorusije prolaze sveobuhvatnu proveru pre nego šro im se dopusti ulazak ili boravak u Mađarskoj.

“Žao nam je što naše severnoevropske i baltičke kolege nastavljaju kampanju klevetanja protiv Mađarske”, objavio je Sijarto na Facebooku, prenosi MTI.

Specijalni akt

Dušan Janjić, politički analitičar, kaže za Danas da je Mađarska pre ulaska u Evropsku uniju (EU) donela tzv. specijalni akt pomoću kojeg je uvedena lična karta i za one koji nisu Mađari, ali ispunjavaju uslove po zakonima Mađarske.

„Obično se izdavanje lične karte vezuje za garantovan boravak, ali to nije samo politička ili bezbednosna stvar, već se njačešće vezuje za ekonomiju. Italija masovono daje seđorno (boravišna dozvola tokom dužeg boravka). Takođe dobijete ličnu kartu na osnovu seđorna, što vam je takođe green card (zeleni karton). Kad ga dobijete to je ta lična karta, a ona je u Italiji pre svega bili motivisana potrebom za ranom snagom. Ta lična karta, kad na primer doputujete, iako niste građani EU, možete ići svuda kao što mogu građani EU“, objašnjava Janjić.

Međutim, dodaje Janjić, to sad za EU predstavlja izazov jer ona to pitanje nije prilagodila vremenu.

„To je uvedeno početkom 2000. godina. EU nije reagovala i sada se taj problem postavlja. Kao i kod nas kada je reč o biračkim spiskovima, recimo, etničkom državljanstvu koje dobijaju Srbi iz Republike Srpske“, upoređuje Janjić.

Prema njegovom mišljenju, EU sada mora da se suoči sa posledicama propuštanja.

„Neće to biti samo veliki problem da se administrativno reguliše, pogotovu sada kada se uvode dodatne najave. Primera radi, mi koji nismo u EU prvo se najavimo, što je psihološka priprema, onda čekamo potvrdu. Ovi ljudi koji imaju te lične karte će moći da idu po EU, ali njima u slučaju odbijanja izdavanja potvrde moraju da obrazlažu. Nama ne moraju“, objašnjava Janjić.

Janjić naglašava da je EU već počela da se zatvara prema onima izvan EU.

„Lična karta je demokratsko sredstvo jer možeš da stavljaš prigovor“, ističe naš sagovornik.

Politički primitivizam

Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže za naš list da Brisel priča o ljudskim pravima pojedinaca a zapravo se ponaša u duhu ideje kolektivne krivice koja je sve do druge polovine 20. veka bila važan (geo)politički orijentir za delovanje i najnaprednijih država.

„U skladu sa njom svi Rusi su krivi i treba da pate ako je neko protivan politici njihove vlade. Takav anahroni pogled na svet je potpuno neprihvatljiv u 21. veku“, primećuje Anđelković.

Kako kaže, skoro da se radi o političkom primitivizmu.

„Nažalost mnogi u EU koji se zaklinju u svoju modernost i humanost, vrlo daleko su od svega toga“, kaže Anđelković.

Kako objašnjava, to se vidi po odnosu i prema onim građanima Rusije koje nisu deo njenih vojno-polotičkih struktura.

„Prema onima koji to jesu normalno je da Brisel koji je u sukobu sa Moskvom ima restriktivne mere, prema drugima ne. Ako Mađarska ne uvažava prvo, EU establišment ima pravo da se ljudi. U drugom slučaju ne. Zašto bi iko u 21. veku maltretirao obične Ruse zato što mu Putin nije po meri? To sto Budimpešta to ne želi da radi služi joj na čast“, primećuje Anđelković.

Nisu svi Rusi i Belorusi za Putinov režim

Na pitanje kakva će reakcija čelnika EU biti prema Mađarskoj, Janjić odgovora da sada postoji specifična politička situacija sa Orbanom u dva smera.

„Prvo, Orban je uvek imao etno-nacionalistički pristup. On je nacionalistički populista, desničar, sa vrlo jakim ekonosmkim vezama sa EU – gas, nafta.. Uostalom, to su i sve druge zemlje EU, pogotovu Nemačka. Međutim, on je tu istrčao, pogotovo što je Mađarska bila i kanal preko koga je su nama dolazili Kinezi ’90. godina. Orbanov etno-nacionalizam je i globalistički – on dozvoljava drugima da koriste tu retoriku pred izbore poput ‘poješće nas stranci’ i tako dalje“, kaže Janjić.

Kako dodaje, nisu svi Rusi i Belorusi za Putinov režim.

„Drugo, oni koji su izbegli rat su srednja klasa, najčešće. Oni su ti koji idu na Zapad. To se i kod nas dešavalo ’90. Oni donose biznis, pridonose toj zajednici. Tu će se morati ići od slučaja do slučaja, a veliki je problem za EU jer ih Orban postavlja pred pitanje: Da li sve Ruse, samo zato što su Rusi, pa čak i Beloruse, treba proterati kao što to radi Srbija, Aleksandar Vulin i Aleksandar Vučić, ili ćemo ipak biti demokratska zemlja?'“, objašnjava Janjić.

Kako tvrdi, Mađarska ih neće isporučivati i to je garantovano.

„Veliki deo ljudi je već u EU. Mislim da iz našeg iskustva EU mora drugačije da se ponaša nego što se ponašala Evropska zajednica te da neće uvesti provere, vize, ali će ovaj momenat iskoristiti da uzdrmaju Orbana“, kaže naš sagovornik.

Oni, kaže on, imaju problem – Orban – neupravljiv, i upravo će ga rušiti na njegovom populizmu.

„Ja sad očekujem da će EU svoju kritiku preko parlamenta više prilagoditi jačanju opozicije, a ta opozicija će preuzeti nacionalističke teme“, kaže Janjić.

Naš sagovornik za primer uzima situaciju u Srbiji – proteste „Marš sa Drine“.

„Od kada je Olaf Šolc došao on je opoziciji dao argumente za nacionalistički slogan koji nije u funkciji nacionalističke politike, ali slabi moć etno-nacionalističke vlasti Vučićeve da odgovori. To će izbeći. U EU i Nemačkoj već se ukazuje da je to bila greška, tako da mislim da će ovog puta biti oprezniji. Posledice neće biti masovne na EU, ali će biti politički izazov i nije nemoguće da se on iskoristi u tom procesu postizanja dogovora da se skloni Orban“, uočava Janjić.

U zaključku, Janjić kaže da EU mora da ide ka traženju novih mehanizama rešavanja pitanja boravka, poslovnog, studentskog, te rešavanju „tog famoznog seđorna“.