Mađarski ministar: Bugarska i Rumunija korak bliže ka punom učešću u evropskoj Šengen zoni

Te dve balkanske zemlje ušle su u Evropsku uniju 2007. godine ali su postale deo Šengenske zone sa slobodnim granicama u martu ove godine, kada su ukinuti granični pregledi na pomorskim i vazdušnim putovanjima.

Kontrole na kopnu su ostale zbog protivljenja, pre svega Austrije, koja je dugo blokirala ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen zonu zbog zabrinutosti oko ilegalne migracije.

Posle današnjeg sastanka ministara unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Mađarske i Rumunije u Budimpešti, Beč je povukao svoje protivljenje i otvorio put ka tome da se odluka o punom otvaranju Šengena za te dve zemlje donese na samitu ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.

Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter rekao je danas da su Rumunija i Bugarske koje obe imaju granice sa zemljama van EU sada „jedan korak bliže ka postajanju punopravnih članica Šengena“.

On je rekao da postoji „jasna šansa“ da se finalizuje taj proces do kraja godine, i da će evropske zemlje morati zajedno da pošalju najmanje 100 graničara na granicu između Bugarske i Turske.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson, koja je takođe prisustvovala sastanku rekla je u videu objavljenom preko mreže Iks: „Ovo je sjajan dan da se postigne puna sloboda za sve građane Bugarske i Rumunije u Šengensku zonu, i danas sam vrlo srećna“.

Šengenska zona uspostavljena je 1985. godine. Pre delimičnog uključenja Bugarske i Rumunije obuhvatala je 23 od 27 zemalja EU, kao i Švajcarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn. Oko 3,5 miliona ljudi prelazi internu granicu svaki dan.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je na mreži Iks da te dve susedne zemlje pripadaju u potpunosti Šengenskom prostoru.

„Pozdravljam pozitivan rezultat neformalnih razgovora u Budimpešti danas… Neka u 2025. godini Šengen postane jači“, napisala je Fon der Lajen.