Maduro još vlada, Morales prinuđen da se povuče

Posle ubedljive pobede u prvom krugu predsedničkih izbora u oktobru, na kojima je osvojio 47,07 odsto glasova, Moralesa je bolivijska opozicija optužila za krađu glasova na istim zbog čega je zatražila njihovo poništavanje.

Zarad ostvarivanja tog cilja organizovane su demonstracije širom zemlje u kojima je bilo i mrtvih.

Epilog je da je pod pritiskom vojske Morales morao da podnese ostavku na predsedničku funkciju, prihvati poništavanje i ponavljanje izbora i da zbog zabrinutosti za svoju bezbednost napusti Boliviju i skloni se prvo u Meksiko, a posle toga u Argentinu. Ono što će svakako da uđe u istorijske udžbenike je to da je tokom rušenja Moralesa sa vlasti upotrebljena nova, prilično cinična, definicija nasilnog svrgavanja legalne vlasti koja je glasila da je „vojska predložila Moralesu da podnese ostavku“.

Pad sa vlasti Moralesa je iznenadio samo one koji ne prate pažljivo situaciju u Latinskoj Americi.

Činjenica je da se borba za svrgavanje levičarskih vlasti u tom delu sveta vodi na više frontova, ne samo u Venecueli već i u svim drugim zemljama čije su joj vlade naklonjene.

Pokazalo se da neke od tih vlada, poput Moralesove, uživaju znatno manju podršku javnosti, odnosno da ih je neuporedivo lakše smeniti nego Nikolasa Madura, naslednika vođe Bolivarske revolucije u Venecueli pokojnog Uga Čaveza.

Dok neki, uglavnom oni koji pripadaju liberalnim i desničarskim krugovima, pad Eva Moralesa vide kao kraj autokratske vladavine drugi, a među njima je najveći broj levičara, kategorično tvrde da je reč o državnom udaru desničarskih elemenata u vojsci i neoliberalne opozicije.

Kao razlog pada Moralesove vlasti dobro upućeni navode činjenicu da su od prvog dana njegove vladavine pojedine administrativne oblasti Bolivije bile pod kontrolom opozicije, a da Evo, za razliku od svojih venecuelanskih drugova nije na vreme u vojsci postavio sebi verne kadrove, što ga je i koštalo vlasti.

Nakon što je do smene došlo, uloge su se promenile pa je neoliberalna opozicija preuzela kontrolu nad policijom, dok Moralesove pristalice, uglavnom iz redova domorodačkog stanovništva, sada protestuju zbog, kako kažu, „puča i represije“ i traže povratak svog lidera u zemlju kome je u međuvremenu zabranjeno učešće na izborima, a protiv njega je podignuta i krivična prijava navodno zbog organizovanja nasilnih demonstracija protiv novih vlasti.

Naravno, te vlasti su svojstveno svojoj ideološkoj orijentaciji odmah okrenule leđa Venecueli i zauzele proamerički kurs.

Treba podsetiti da je još jedan saveznik Venecuele prestao to da bude pre dve godine a reč je o Ekvadoru. Naime, tada je sa vlasti u toj zemlji sišao levičarski predsednik Rafael Korea, a njegov naslednik na toj funkciji, Lenjin Moreno, iako je potekao iz iste partije, promenio je kako njen, tako i državni kurs ponovo uspostavivši neoliberalni ekonomski kurs.

Zbog toga su Korea i njegove pristalice formirale novu političku organizaciju i prešle u opoziciju. Inače, Morales je drugi levičarski predsednik u Južnoj Americi koji je svrgnut sa vlasti nasilno u poslednjih desetak godina. Pored njega to se 2009. godine desilo i predsedniku Hondurasa Manuelu Zelaji.

Naravno, najsrećniji zbog pada Moralesa sa vlasti je zvanični Vašington. Sjedinjene Američke Države nikada nisu krile da socijalističko društveno uređenje na Kubi kao i levičarski orijentisane latinoameričke vlade saveznički orijentisane prema Havani ne vide kao demokratski ustrojena društva, već kao države u kojima se krše osnovna ljudska prava.

Shodno tome, to što je broj država Južne Amerike čije vlasti nisu po volji zvanične politike SAD, spao na svega tri (Kuba, Nikaragva i Venecuela) i te kako godi Vašingtonu, ali istovremeno postoji i bojazan jer je reč o veoma „jakim karikama“ ALBA sporazuma čija politika nije bez pristalica među siromašnijim slojevima u Sjedinjenim Državama, naročito u aktuelnim uslovima koje stvaraju negativni efekti svetske ekonomske krize.

Međutim, trenutno stanje ne znači da broj zemalja koje nisu po volji Vašingtona u Južnoj Americi ne može i da se poveća.

Jedan od onih koji ne misle tako je upravo Evo Morales, koji je na pitanje da li očekuje da se do sledećeg Božića vrati u zemlju i ponovo osvoji vlast odgovorio potvrdno, a o šansama svog Pokreta za socijalizam (MAS) na ponovljenim predsedničkim izborima govorio sa velikom dozom optimizma.