Predsednik Venecuele Nikolas Maduro naredio je zatvaranje granice s Brazilom do daljnjeg „potpuno i apsolutno“ usred spora oko strane humanitarne pomoći.
Venecuelanska vojska je do sada uspevala da blokira pošiljke američke pomoći iz Kolumbije, a Maduro je, u televizijskom obraćanju, kazao da razmatra „totalno zatvaranje“ granice i sa tom zemljom kako bi sprečio opoziciju da dostavlja pomoć. On akcije dopremanja pomoći naziva „predstavom koju orkestriraju SAD“. Uprkos tome, sa druge strane, Maduro je objavio dopremanje 300 tona pomoći iz Rusije.
Nakon Madurove objave, mnogi građani Venecuele pohrlili su u brazilski grad Pakaraima kako bi se snabdeli zalihama hrane. Predsednik Brazila Žair Balsonaro jedan je od svetskih lidera koji su priznali predsedavajućeg parlamenta Huana Gvaida za prelaznog predsednika do održavanja izbora. Brazil je objavio da će u koordinaciji sa SAD dostaviti Venecueli hranu i medicinske potrepštine koje će biti na raspolaganju u gradu Pakaraima, odakle bi dalje „privremeni predsednik Gvaido“ trebalo da organizuje distribuciju do Venecuele.
Vlada u Karakasu je već zatvorila pomorske i vazdušne granice sa Kurakaom, holandskim karipskim ostrvom kod severne obale Venecuele gde su SAD skladištile svoju pomoć.
Borba za vlast u Venecueli juče je dobila i nove obrise u vidu „rata bendova“ budući da su na 300 metara razdaljine sa dve strane kolumbijske granice održana dva koncerta, jedan u organizaciji opozicije, a drugi u Madurovoj režiji. Plan opozicije je da se sav novac prikupljen od karata usmeri građanima . Vlasti su organizovale svoj trodnevni koncertni događaj pod nazivom „Dalje ruke od Venecuele“.
Više od tri miliona građana Venecuele napustilo je zemlju u proteklih nekoliko godina zbog hiperinflacije i nestašica osnovnih životnih potreba, saopšteno je iz UN.
Krah zdravstvenog sistema usled nestašica lekova i drugih medicinskih potreba mogao bi da dovede do širenja malarije i drugih bolesti širom regiona. Stručnjaci su upozorili da postoji opasnost od epidemija bolesti kao što su malarija i denga groznica širom Latinske Amerike nakon urušavanja zdravstvenog sistema u Venecueli. Sve ono što je zdravstveni sistem na kontinentu dobio i stekao u proteklih 18 godina moglo bi da bude poništeno ukoliko Venecuele ne prihvati pomoć u kontroli širenja malarije, zike, denge i drugih bolesti koje pogađaju njene ljude, upozorili su stručnjaci u izveštaju objavljenom u žurnalu „Lancet Infectious Diseases“, prenosi Gardijan.
Venecuela je nekada bila regionalni lider u kontroli malarije, ali kako je zdravstveni sistem propadao došlo je do masovnog odlaska lekara iz zemlje. „Ove bolesti već su se proširile na susedni Brazil i Kolumbiju zahvaljujući migracijama, većinom u latinoameričke i karipske regije (ali i neke gradove u SAD gde je pretežno dijaspora iz Venecuele, kao što su Majami i Hjuston) i oni su pod rizikom od širenje bolesti“, navodi se u žurnalu.
Glavni autor teksta dr Martin Livelin, sa univerziteta u Glazgovu pozvao je na globalnu akciju. „Na osnovu podataka koje smo sakupili apelujemo na nacionalne, regionalne i globalne vlasti da preduzmu hitne mere kako bi sprečili pirenje epidemija izvan granica Venecuele.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.