Mafijaši i političari optuženi za prevare

Očekuje se da se takozvanim maksi-suđenjem prvi put rekonstruiše integrisani sistem pomoću kojeg su, kako tvrde tužioci, kriminalne grupe i njihovi saradnici „targetirali“ subvencije za poljoprivrednike u vrednosti od 55 milijardi evra koje EU isplaćuje godišnje.

Kako tvrde zvaničnici, u tu šemu nisu uvučene samo kriminalne grupe, već i knjigovođe, političari i službenici Vlade, a, kako se navodi, pokradeno je najmanje deset miliona evra poljoprivrednih fondova EU.

To, takođe, odražava diverzifikaciju kriminalnih organizacija na jugu Italije, gde su grupe sa „tradicionalnih“ aktivnosti u vezi sa drogom i iznuđivanjem prešli na iskorišćavanje profitabilnijih i manje rizičnih priliva prihoda, uključujući grantove EU, čija je namena podrška poljoprivrednicima.

Sudski postupci će najverovatnije trajati najmanje godinu dana. Biće 97 optuženih, 90 advokata i do hiljadu svedoka, a očekuje se da izvestan broj svedoka prekrši omertu, odnosno kodeks ćutanja.

Kada je u utorak počelo suđenje, za prozivku optuženih je bilo potrebno više od sat vremena. Oni se terete za krivična dela koja obuhvataju prevaru, klevete, iznudu, otvaranje lažnih kompanija za sticanje nelegalnog profita, prodaju droge i krađu stoke.

U sudnici je bio i italijanski senator Mario Đarusi, veteranski borac protiv mafije, koji je ovo suđenje nazvao „izuzetnim i simboličnim“.

On je rekao da javnost pomoću ovog suđenja sada može da „rekonstruiše mehanizme koje koriste mafija i administrativni zvaničnici.“

To predstavlja, dodao je, značajnu promenu u načinu na koji italijanski sudovi tretiraju prevaru.

Do sada je nepravilno korišćenje subvencija EU u Italiji tretirano kao prosta prevara, krivično delo koje je uglavnom prolazilo nekažnjeno zbog sudskih postupaka koji su dugo trajali.

Međutim, sada kada tužioci tome pristupaju kao kriminalnoj šemi, pojedini optuženici bi mogli da dobiju i do 25 godina zatvora.

Đaruso je rekao da je u ovom suđenju otkriven „integrisani, organizovani sistem“ prevare sa subvencijama.

Slučaj posebno intrigira javnost s obzirom na to da se očekuje da Italija od EU dobije 209 milijardi evra u okviru fonda EU za oporavak posle pandemije.

Dok bi suđenje moglo da alarmira ljude jer će se njime otkriti koliko u Italiji ima ozbiljnih krivičnih dela u vezi sa zloupotrebom položaja i uticaja, takođe može da posluži i kao prilika da zemlja pokaže Evropskoj uniji koliko je ozbiljna u nameri da spreči kriminalne aktivnosti, ukazuje politico.eu.

Masovno suđenje predstavlja kulminaciju četiri godine istrage, čiji su rezultati dospeli u javnost pre 13 meseci kada je oko hiljadu policajaca izvršilo pretres više desetina članova mafije.

Tada je uhapšen veći deo visoko rangiranih članova dva glavna mafijaška klana – Batanezi i Bontempo Skavi.

Među uhapšenima se pominju nadimci kao što je Blondi i Vito Korleone po imenu lika koji je tumačio Marlon Brando u filmu „Kum“.

Stacionirane u planinama Nebrodi, zaštićenom području na 860 kvadratnih kilometara, mafijaške porodice „karakterišu snažne porodične veze, nasilje i brutalnost“, navodi se u nalogu za hapšenje, preneo je politico.eu.

Dva klana dele vlast u selu Tortorići, gde je odrastao proizvođač bombi koji je postavio eksploziv u čijoj je detonaciji stradao čuveni sudija i borac protiv mafije Đovani Falkone.

Podela vlasti nije uvek tekla glatko.

Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka u krvavom ratu za prevlast je ubijeno 40 ljudi.

Međutim, dve grupe su navodno svoje razmirice ostavile po strani zarad ostvarenja zajedničkog cilja – krađe novca Evropske unije.

Tužioci kažu da su dve grupe razrađivale šemu za identifikovanje zemljišta gde još nisu bili potraživani fondovi EU.

Zvaničnici koji rade u agencijama lokalnih vlada su pomogli da se uđe u trag tim zemljištima, pristupajući za novac bazama s podacima o zemljištu. Koordinacija sa zvaničnicima je smanjivala rizik da se dupliraju zahtevi za subvencije za svaku parcelu.

Mafijaši su potom navodno pravili lažne ugovore o najmu ili su vlasnika zemljišta prisiljavali da potpiše ugovor o najmu, prisvajajući zemljište koje nisu imali nameru da koriste u poljoprivredne svrhe.

Pojedini zahtevi za fond su se odnosili na zemljišta koja uopšte nisu bila poljoprivredna ili nisu bila u vlasništvu, ili ih nisu davali u najam podnosioci zahteva, uključujući zemljište crkve i ono na kojem je izgrađena železnička pruga, navodi se u optužnici.

Od hapšenja članova dva klana troje optuženih su postali svedoci, saopštili su istražitelji, koji su priložili nove dokaze koji ukazuju da prevara datira još od devedesetih godina prošlog veka.