Magazin Military Voč: Da li Srbija pomaže NATO-u naoružavajući Ukrajinu protiv Rusije? 1Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Srbija je izložena rastućem pritisku iz celog zapadnog sveta da uskladi svoju politiku sa politikom zemalja članica NATO-a i uvede ekonomske sankcije Rusiji.

To je usledilo, piše militarywatchmagazine.com, posle višegodišnjih kritika Zapada na račun odbrambenih veza Srbije i Rusije, koje su uključivale kupovinu malih količina opreme kao što su polovni tenkovi T-72, donacija Srbiji lovaca MiG-29 iz Rusije i Belorusije, i učešće u ograničenim zajedničkim vežbama sa ruskom vojskom.

Srbija je ipak pod pretnjom sankcija bila odvraćana od velikih akvizicija iz Rusije, kao što su lovački avioni četvrte generacije ili sistemi protivvazdušne odbrane dugog dometa, a spekulisalo se i o nabavkama raketnih sistema S-300 ili S-400.

Umesto toga Srbija je naručila kineski sistem protivvazdušne odbrane HK-22, koji je takođe kritikovan od strane Zapada, mada su kritike bile blaže.

Iako je srpsko javno mnjenje dosledno snažno podržavalo bliske veze sa Rusijom, pri čemu dobrovoljci iz te zemlje putuju u Ukrajinu da se bore u na srani Rusije u značajnom broju, sama Srbija je od raspada Jugoslavije u velikoj meri zavisila od trgovine sa Evropskom unijom za svoje ekonomsko blagostanje, što ju je učinilo podložnim pritisku Zapada zbog svojih veza sa Moskvom.

Uprkos svom položaju između Zapada i Rusije, Srbija, prema zapadnim izvorima, sve više zatvara oči pred činjenicom da se njen izvoz oružja preko trećih strana preusmerava u Ukrajinu.

Potražnja za opremom koja je kompatibilna sa Sovjetskim Savezom, koju je Srbija prvi put počela da proizvodi u jugoslovensko doba, navodno je naglo porasla kao rezultat sukoba.

Procureli američki obaveštajni dokumenti od 12. aprila, u koje je uvid imao Rojters, potvrđuju da je Beograd možda i direktnije pristao na pružanje vojne pomoći ukrajinskim ratnim naporima.

Fajnenšel tajms je u prvoj nedelji juna pomenuo “trasu preko koje se srpska municija usmerava ka ukrajinskom frontu“, što je razlog da zapadne zemlje smanje pritisak na Srbiju po pitanju njene otcepljene pokrajine Kosovo koju velika većina zapadnih država već skoro 15 godina priznata kao nezavisna država, piše militarywatchmagazine.com.

Izjava američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila – „Ukrajina je apsolutno kritična i nalazimo se u tački u kojoj sveruke moraju biti na palubi… Kada su ljudi udruženi, odnosi postaju bolji”, protumačena je da se odnosi na ublažavanje zapadne pozicije o Kosovu u zamenu za podršku Srbije ukrajinskim ratnim naporima.

Potražnja za srpskim oružjem postala je posebno visoka pošto su zapadne članice NATO-a, naročito u Evropi, ozbiljno iscrpile svoje zalihe naoružanja i sve više nisu uspevale da održe korak sa tempom kojim se ratni materijal trošio ili uništavao na ukrajinskom frontu, što je dovelo do toga da nekoliko zapadnih zemalja pre svega Britanija da traže crna tržišta i dobavljače trećih strana širom sveta.

Činjenica da je naoružanje koje se proizvodi u nekim od ključnih podržavalaca Ukrajine, pre svega u Nemačkoj i Italiji, imalo kvalitativnih nedostataka, samo je učinilo ovaj zahtev još akutnijim.

Prećutno dozvoljavanje izvoza oružja u Ukrajinu možda se smatralo sredstvom za ozbiljno ublažavanje pritiska Zapada na Beograd, dok se istovremeno izbegava reakcija javnosti koja bi verovatno rezultirala ukoliko bi on otvorenije podržavao ciljeve zapadnog bloka, kao što je sankcionisanje Rusije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije ni potvrdio ni demantovao da su takvi transferi oružja u toku, ali je demantovao da je to bilo namerno, navodeći: “Nisam budala. Svestan sam da bi deo oružja mogao da završi u Ukrajini… Da li je moguće da se to dešava? Ne sumnjam da bi se to moglo dogoditi. Šta je za nas alternativa? Da ga ne proizvodim? Da ga ne prodajemo?“

Vučić je, podseća portal, 2022. izjavio da je potražnja za srpskim naoružanjem u porastu, a tada su se pojavile spekulacije da bi rat u Ukrajini mogao biti vodeći uzrok tome.

Vrste naoružanja koje Srbija može da proizvede su ipak veoma ograničene u poređenju sa erom Hladnog rata, a iako je zemlja poslednjih godina posebno izvozila tenkove T-55 u Pakistan napravljeni tokom Hladnog rata i renovirani i modernizovani u zemlji.

Jugoslovenska vojna industrijska baza je ranije bila među vodećim u Evropi pre nego što je raspad države doveo do otkazivanja većine velikih programa naoružanja i prekinuo proizvodnju više sistema kao što je kultni tenk M-84 – poboljšana varijanta T-72.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari