Magnet za strani kapital

„Gradi se u tri smene, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji“, zadovoljno je konstatovao mladi službenik Ministarstva informisanja dok nas je u masivnom „nisan lend“ kruzeru vrednom 120.000 dolara vozio jednom od privremenih saobraćajnica u Salmiji, gradu u Havali guverneratu, tik uz prestonicu. Gradilišta stambenih, javnih i poslovnih objekata duž bulevara Arapski zaliv, dokaz su izrastanja „Novog Kuvajta“, krilatice koja ukazuje na modernizaciju Emirata. Nacionalnim petogodišnjim planom razvoja (period od 2015-2020. godine) predviđena su ulaganja od oko 112,5 milijardi američkih dolara. Prema podacima Nacionalne banke Kuvajta projekti u javno-privatnom partnerstvu (od izgradnje cevovoda struje, vode, kanalizacije, do obrazovanja, zdravstva i prevoza) vredni su 33,1 milijardu dolara.

Na listi glavnih gradilišta su novi terminal na Kuvajtskom međunarodnom aerodromu (započet je 2016, a završetak je planiran za 2022. godinu). U 2016. otvoren je Kulturni centar Šeik DŽaber Al-Ahmad, uz doprinos graditelja iz Srbije. Stručnjaci iz Srbije sada su angažovani na sistemima za ozvučenje i rasvetu najveće opere na Bliskom istoku. U aprilu ove godine završena je gradnja četvrte faze supermodernog trgovinskog centra Avenija, čime je utrt put za otvaranje 30.000 radnih mesta. Kompletirana je i infrastruktura višenamenskog okruga u Kuvajtu, urbanog klastera prodajnih, kancelarijskih i objekata za stanovanje kraj morske obale. Za 2019. je planiran završetak radova na povećanju kapaciteta za preradu ekološki čistog goriva rafineraje Mina Abdulah i Mina Al Ahmadi, nacionalne petrolejske kompanije na 800.000 barela dnevno. Biće okončana i gradnja rafinerije Al Zur sa dnevnom proizvodnjom od 615.000 barela nafte niskog procenta sumpora. Treba pomenuti i grad Južna Al Mutla, najveći projekat stanovanja u Kuvajtu, koji bi naredne godine trebalo da udomi oko 400.000 žitelja. Iz obimnih radova planiranih za 2019. izdvajamo i naselje Univerziteta Al Šadadija, jugozapadno od grada Kuvajt.

Tokom 2020, trebalo bi da bude okončan ambiciozan građevinski poduhvat – most Šeik DŽaber. To je najvažniji deo saobraćajnice, duge 37 kilometara, koja će povezivati glavni grad u kome živi više od 90 odsto stanovnika, sa severnim delovima Kuvajta. Sa morske obale su se nazirale konture projekta vrednog više od tri milijarde dolara. Reč je o jednom od najvećih i najvrednijih transportnih infrastrukturnih poduhvata u regionu kojim bi trebalo da budu rešene velike saobraćajne gužve u gradu Kuvajtu. Kuvajt doživljava ubrzanje sprovođenja projekata velikog obima bez presedana koji će, kada budu završeni, činiti kvalitativni skok za, inače najmanje diverzifikovanu, ekonomiju u Zalivu. Šeik Naser Sabah Al Ahmad Al Sabah, najstariji sin emira Kuvajta, šeika Sabaha Al-Ahmada Al-Jabera Al-Sabaha i prvi zamenik premijera i ministar odbrane, naglasio je da će realizacija svih pomenutih projekata stvoriti uslove za otvaranje više od 200.000 radnih mesta u sektorima van naftne industrije, a očekuje se i priliv između 150 i 200 milijardi dolara investicija. Šeik Naser rukovodi ekonomskim razvojem uz svesrdnu podršku fondova i dinamičan razvoj domaće privrede, koja je magnet za strani kapital, pre svega iz zemalja u usponu, poput Kine i Indije.

Specijalni izveštač Danasa i novinar RTS-a, prvi su novinari iz Srbije koji su posle 2006, kao gosti Ministarstva informisanja, a na inicijativu ambasade Kuvajta u Beogradu, posetili tu državu. „U gotovo čitavoj Evropi… ili SAD retko ćete videti ili pročitati nešto o našem regionu, osim ukoliko se ne dogodi nešto loše. Hvala što ste pokazali interesovanje i došli u Kuvajt da se usredsredite na nešto zašta verujemo da je pozitivno“, poručio je u dobrodošlici direktor Sektora međunarodnih medija u Ministarstvu informisanja Države Kuvajt Mohamad Albadah.

Oporavak od recesije

Po rezervama nafte Kuvajt zauzima šestu poziciju u svetu. Ukupan bruto domaći proizvod, meren paritetom kupovne moći, za 2018. procenjen je na 321 milijardu dolara (71.929 dolara po stanovniku). Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda Kuvajt je u 2017. imao negativan privredni rast od 2,5 odsto, koji je zbog predominantne uloge naftnog sektora zasenio rast ostatka privrede. U 2018. se očekuje oporavak od recesije i pozitivan rast od 1,3 odsto, posle čega će uslediti skok od 3,8 odsto. Kuvajt, koji se prostire na 17.818 kvadratnih kilometara, pretežno je peščana ravnica sa najvišim uzvišenjem od 306 metara i graniči se sa Saudijskom Arabijom i Irakom. U Kuvajtu živi više od 4,5 miliona stanovnika, od čega su 70 odsto strani državljani (najviše ih je sa Bliskog istoka i Južne Azije). Zanimljiv je i podatak da je samo 20 odsto Kuvajta nastanjeno a čak 98 odsto stanovnika živi u urbanim sredinama.