Majkl Strejn: Da, ruska imovina treba da bude zaplenjena u korist Ukrajine

Cilj je bio da se Kremlj spreči da koristi ta sredstva za finansiranje rata i da se doprinese uticaju američkih i evropskih ekonomskih sankcija.

Zamrzavanje ruske imovine bilo je agresivna komponenta odgovora Zapada.

Ali neki zvaničnici i komentatori žele da idu još dalje, u smislu zaplenjivanja sredstava i njihovog korišćenja za obnovu Ukrajine.

Ovog meseca je Niki Hejli, protivnica Donalda Trampa na republikanskim predizborima, objavila da podržava takav potez.

Ruski predsednik Vladimir Putin je „ratni zločinac i nasilnik koji je izvršio invaziju na slobodnu zemlju“, rekla je ona za Blumberg njuz. Stoga on mora da „plati cenu za svoje postupke“.

U tom cilju, Hejli podržava Zakon o ponovnoj izgradnji ekonomskog prosperiteta i mogućnosti za Ukrajince (REPO), zakonski akt bez presedana koji je Komitet za spoljne poslove Senata prošlog meseca odobrio sa 20 glasova prema jedan.

Ako REPO postane zakon, to bi bio prvi put da su SAD zaplenile sredstva centralne banke zemlje sa kojom nisu u ratu.

Zdravorazumski razlog za zaplenjivanje ruske imovine je očigledan.

Rusija je pokrenula ničim izazvanu, brutalnu invaziju na susednu zemlju, ubijajući civile i nanoseći ogromnu štetu.

U 2019, pre rata i pandemije, ukrajinski BDP je bio oko 154 milijarde dolara.

Sada, Svetska banka procenjuje da će rekonstrukcija i oporavak koštati 411 milijardi dolara tokom narednih deset godina.

Očigledno, Rusija bi trebalo da bude prva u redu koja će platiti račun – ispred Ukrajine, SAD i evropskih zemalja.

Ali postoje i dobri razlozi za oprez.

Neki kritičari zabrinuti su da bi ruska imovina mogla biti zaštićena doktrinom suverenog imuniteta.

Ako bude zaplenjena, druge zemlje bi mogle postati nevoljne da se oslanjaju na dolare ili evre u budućnosti; hegemonija dolara bi mogla biti ugrožena; međunarodna trgovina i finansije mogu da budu poremećene; a drugim lošim akterima bi mogla da se otvore vrata da sami sprovode zaplene imovine.

Ovakva zabrinutost je legitimna, ali u suštini neubedljiva.

Argument da je zaplena imovine dozvoljena prema međunarodnom pravu kao kontramera ruskoj agresiji i uništenju je neosporan.

Postoji čak i presedan. Godine 1992, SAD i zemlje članice Evropske unije su koristile državna sredstva Iraka da obeštete žrtve Sadama Huseina iz Kuvajta i drugih zemalja bez pristanka njegovog režima.

Povrh toga, ne postoji alternativa dolaru kao globalnoj rezervnoj valuti, a zapadne finansijske institucije ostaju najbezbednije na svetu za investitore.

S obzirom na to da su sredstva ruske centralne banke zamrznuta dve godine bez primetnog uticaja na rezerve i bez poremećaja u međunarodnim tokovima, zaplena imovine bi verovatno bila podjednako beznačajna.

Odvraćanje drugih loših aktera od agresije zahteva da se potrebe Ukrajine stave ispred ruskih.

Daleko od toga da ohrabruje buduće akte agresije, oštrija kazna za Rusiju bi primorala druge loše aktere da dvaput razmisle pre nego što krenu istim putem.

Podržavajući zakon o zapleni imovine, Hejli stoji uz Ukrajinu u trenutku kada je mnogi republikanski senatori i članovi Predstavničkog doma napuštaju.

Suprotnost između nje i izolacionističkih republikanaca pokazuje zašto bi GOP-u, zemlji i svetu bilo bolje sa njom kao predsednicom.

Ona je u potpunoj suprotnosti sa Donaldom Trampom, čija je posvećenost liberalnom međunarodnom poretku od posle Drugog svetskog rata bila pod znakom pitanja još i pre nego što je izjavio da će „ohrabriti“ Rusiju da napadne američke saveznike koji ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze prema NATO-u.

Kao što je Hejli rekla u izjavi za Blumberg: „U proteklih nekoliko dana, Tramp je stao na stranu Putina a ne NATO-a, a njegova spremnost da napusti Ukrajinu i naše saveznike dovodi svakog Amerikanca u opasnost. Naš fokus uvek mora biti na sprečavanju rata i čuvanju naših trupa od opasnosti. Potreban nam je predsednik koji ima moralnu jasnoću da to uradi.”

Umesto da produžavaju debatu o oduzimanju ruske imovine, Amerika i njeni saveznici bi trebalo da se fokusiraju na kompleksna pitanja koja će uslediti: kako preneti sredstva i kako obezbediti da se ona na najbolji mogući način iskoriste za obnovu i oporavak Ukrajine.

Povlačenje Amerike iz globalnog liderstva oslabilo je njene saveze i ohrabrilo despote, nasilnike i autoritarce širom sveta.

Ali ova greška je i dalje reverzibilna.

Liberalni međunarodni poredak bio je temelj prosperiteta od kraja Drugog svetskog rata.

Obuzdao je represivne režime i agresorske države i obezbedio mir i stabilnost koji su neophodni za cvetanje trgovine.

Zaplena ruske imovine bi udahnula novi život sve krhkijem posleratnom poretku.

Činjenica da bi zaplena imovine bila bez presedana je još jedan razlog zašto bi to trebalo da se uradi.

Nastavak pružanja podrške Ukrajini u trenucima kada joj je potrebna ojačao bi odlučnost ukrajinskih vojnika i ulio bi nadu u srca ukrajinskih građana.

Da li je zaplena rizična? Naravno. Ali to je rizik koji vredi preuzeti.

Majkl Strejn, direktor studija ekonomske politike na Američkom enterprajz institutu, autor je, najskorije, knjige „Američki san nije mrtav (ali populizam bi ga mogao ubiti)“ (Templeton Press, 2020).

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org