„Majstor manipulacija želi da se na legalan način obračuna sa pristalicama neuspelog puča“: Sagovornici Danasa o Erdoganovoj najavi reforme turskog ustava

Kako je Erdogan rekao medijima posle sednice vlade, fokus će biti stavljen na ljudsko dostojanstvo, suštinu svih prava, te da niko ne može biti uhapšen zbog kritike ili izražavanja misli.

Takođe, parlament će raspravljati o marami i zaštiti porodičnih pitanja.

Podsetimo, Turska je 2013. ukinula zabranu ženama da nose mara u državnim institucijama u okviru reformi za koje je vlada rekla da su osmišljenje za jačanje demokratije.

Ustav koji je na snazi u Turskoj doent je 1980. godine od strane vojne hunte.

Sagovornici Danasa sa kojima smo razgovarali imaju različita mišljanja o Erdoganovoj najavi izmene Ustava Turske.

„Promena ustava neće biti po meri liberala“

Jahja Muhasilović, profesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu, kaže da je taj ustav iz ’80. godine prilično autokratski, i da ga je Erdoganova Stranka pravde i razvoja (AKP) od početka kritikovala.

„Erdogan je u svojoj predsedničkoj kampanji kazao da će ovo biti prvo ozbiljnije pitanje kojim će se baviti u predsedničkom mandatu“, kaže Muhasilović.

On dodaje da je kroz određene amandmane ublažen autokratski karakter ustava, ali da mu je „duh“ ostao isti, te da Erdogan to pokušava da liberalizuje.

„Postoji negodovanje liberalnih krugova, gde oni smatraju da on nema nameru da liberalizira ustav, naročito povlače pitanja LGBT zajednice i drugih sloboda. Oni sada imaju koliziju sa Erdoganovom konzervativnom vladom gde traže da se daju određeni ustupci toj zajednici dok Erdogan i njegova vlada nisu za to“, objašnjava profesor.

Dodaje: „Tako da ono što je on najavljivao vjerovatno neće biti po meri liberala, ali definitivno on ima namjeru da to bude liberalniji ustav nego što je bio do sada“

Muhasilović navodi da, pošto je vojska pisala taj ustav, on nastoji da raščlani delove državne aparature i da napravi građanski, civilni ustav.

S druge strane, spoljno – politički komentator i novinar, Boško Jakšić, kaže da je Erdogan velemajstor demagoško-populističkih manipulacija, te da bi se najava izmene ustava mogla tumačiti kao „legalistički nastavak predsednikovog obračuna sa snagama koje su podržale neuspešni puč pre sedam godina“.

„Desetine hiljada ljudi je ostalo bez posla, hiljade završile u zatvoru, a Erdogan je doneo novi ustav koji mu omogućava neograničenu predsedničku vlast. Sada se hvali najvećem progresom razvoja demokratije u istoriji zemlje“,kaže Jakšić.

To će imati odjeka u Turskoj kao što nee imati odjeka na Zapadu

Odgovarajući na pitanje kako će izmena ustava biti prihvaćena na Zapadu, a kako će se reflektovati na druge islamske zemlje, Jakšić tvrdi da ovaj „pokušaj“ neće imati nikakav uticaj na odnose Turske sa drugim islamskim zemljama.

Jakšić pojašnjava da su odnosi Turske sa Saudijskom Arabijom, UAE i Egiptom bili veoma loši, ali ih je lider Turske nedavno popravio iz potrebe za finansijskom pomoći zbog teške ekonomske situacije u njegovoj zemlji.

„To sve sa ustavom nema nikakve veze. Ovo može da ima uticaja na snaženje Erdoganove popularnosti u zemlji, koja je bila ozbiljno uzdrmana tragičnim zemljotresom početkom godine. Pokazalo se na prošlim izborima da je on je bio u poziciji da tako tesno dobije izbore. Čak je morao da ide u drugi krug. Sada će pokušati da veštim manevrom sebe predstavi kao velikog osloboditelja i promotera demokratije i sloboda u Turskoj. To će imati svog odjeka u Turskoj kao što neće imati nikakvog odjeka na Zapadu, koji ga oštro kritikuje već godinama“, pojašnjava Jakšić.

Muhasilović kaže da određeni liberalni krugovi na Zapadu unapred osuđuju ovu reformu kao i da ona neće biti u duhu liberalnih demokratija, ali da će predstavljati liberalni ustav muslimanske zemlje.

„Definitivno će biti jedan od najliberalnijih ustava u muslimanskom svetu. Ali daleko od švedskog, holandskog ili recimo danskog ustava“, kaže profesor međunarodnih odnosa.

Za izmenu ustava ili kroz parlament ili na referendum

Da bi izmena ustava bila prihvaćena, Muhasilović kaže da je Erdoganu potrebna dvotrećinska većina u parlamentu.

„To znači 400 parlamentaraca od 600, a on trenutno može računati na nekih 320 parlamentaraca“, kaže Muhasilović, ističući drugu mogućnost kako može doći do reforme.

„Mogao bi pokrenuti referendumsko pitanje. Vjerovatnija je ta opcija, tako da će verovatno ići na referendum, a do sada su sva pitanja koja je na referendumu potencirao – dobio ih je“, zaključuje naš sagovornik.