Makedonija bez nade za NATO

  Jedino što se od samita u Bukureštu i prvog „ne“ Makedoniji promenilo to je obrazloženje – ono je sa svakim novim „ne“ sve duže, rekao je makedonski ministar inostranih poslova Nikola Poposki, a prenose makedonski mediji.

Makedonija se u poruci članica NATO poslatoj sa varšavskog samita našla pod tačkom 114. Tu piše da članice NATO ponavljaju odluku donetu na samitu u Bukureštu i ponovljenu na narednim samitima: Makedoniji će biti upućen poziv za članstvo čim sa Grčkom, u okviru UN, nađe za obe strane zadovoljavajuće rešenje pitanja svoga imena.

A onda je dodata podrška naporima za pronalaženje tog rešenja i razvoju dobrosusedskih odnosa. Pa je dodato i poštovanje Ohridskog sporazuma (ni reči o Ustavu Makedonije, primetio je jedan kolumnista), pa izgradnja funkcionalnog multietničkog društva, pa nov momenat: sporazum četiri makedonske političke stranke iz Pržina čija će realizacija izgleda sačekati termin redovnih parlamentarnih izbora aprila 2018. godine.

Prema anketama koje pitanje ne opterećuju sporom oko imena, čak 80 odsto Makedonaca bi svoju zemlju rado videlo u NATO.

Zvanična politika se za NATO put opredelila još devedesetih godina prošlog veka, 1995. je Makedonija postala članica Partnerstva za mir i dobila Akcioni plan za članstvo, kako je već pomenuto, 2008. joj je potvrđeno da je ispunila sve kriterijume, ali… NATO se oglušio i o presudu Međunarodnog suda pravde koji je odrekao pravo Grčkoj da spotiče Makedoniju na putu u NATO.
Makedonci su se svog nepravednog položaja setili par dana pre nego što je, uostalom očekivana, poruka iz Varšave poslata i to povodom medijskih izveštaja o javnom ribanju koje je nemačka kancelarka Angela Merkel priredila hrvatskom ministru inostranih poslova Miru Kovaču, zbog pokušaja Hrvatske da Srbiju zaustavi na putu ka EU. Zašto neko ne bi i Grčkoj lupio po stolu, pitali su makedonski mediji direktno u Briselu gde im je odgovoreno: Srbija i Hrvatska nije to isto što Makedonija i Grčka!

Ni to nije sve. Makedonija ne samo da ne može da se nada tretmanu koji je dobila Srbija, nego ni onome koji je dobila Turska. Pa skopski mediji podsećaju da je zamenik generalnog sekretara NATO Aleksandar Veršbou pitan o ljudskim pravima u Turskoj rekao: „Mi kao Alijansa se fokusiramo na bezbednosna pitanja“. S obzirom na uslove koji se postavljaju Makedoniji (izgradnja funkcionalnog multietničkog društva) i migracione rizike kroz koje je ona prošla – taj princip za Skoplje ne važi.