Makedonija i Albanija „prve žrtve Bregzita“

Pariz očigledno, ističe Zekoli, smatra da izlazak Britanije iz EU otvara mogućnost za jačanje njihovih pozicija na Balkanu u odnosu na Nemačku, Britaniju i Sjedinjene Države.

– Pogotovo u smislu jačanja tradicionalnog koridora Beograd, Skoplje, Atina kao kontrapunkt rivalskoj vezi Sofija, Skoplje, Tirana. Zbog toga, bojim se da je pitanje ko će biti patronažna snaga koja će protežirati pregovore kad budu započeli – Berlin ili Pariz – rekao je Zekoli.

Sama argumentacija, ističe naš sagovornik, da Makedonija zaslužuje pregovore zbog dogovora sa Grčkom, a Albanija radi sudskih reformi ukazuje na disparitet unutar same EU.

– Izdvajanje Makedonije zbog promene imena je jasan politički kriterijum koji ne uzima u obzir to što vlada Zaeva nije ispunila nikakve reforme. S druge strane, Albanija jeste preuzela veoma ozbiljne reforme u sudstvu, ali je zato vlada Edija Rame učinila katastrofalne greške sa uplitanjem u odnosima između Kosova i Srbije – kaže Zekoli.

Razvajanje dve zemlje, tvrdi Zekoli, može biti kratkoročna nagrada za Makedoniju, ali i kolaps formule „standardi pre statusa“ u vezi s ispunjavanjem političkih, administrativnih, sudskih, ekonomskih i socijalnih reformi u regionu.

Emilija Lazarevska, urednica portala AKO.me, kaže za Danas da odluka iz Luksemburga naglašava „da je to posledica sukoba najmoćnijih zemalja unutar Unije koji se krši na nama (Severna Makedonija)“.

– Predsednik Francuske Emanuel Makron je u više navrata izjavljivao i potencirao da Francuska traži brže reforme unutar Unije, a nedavno je isporučio i zahtev da se promene kriterijumi ulaska u EU. Moguće je da je ovo i neka veća igra u smislu preuzimanja liderstva od Nemačke, koja poslednje dve godine kao da gubi svoj neprikosnoveni uticaj paralelno sa nesigunim držanjem i postupcima Angele Merkel, pa upravo ona sada pokušava da privoli Makrona da promeni svoj stav – navodi Lazarevska.

Ona ističe da ono što je „traženo od nas i što je najbolnije za celu državu i naciju je učinjeno i sada je veoma teško da se objasni narodu zašto smo promenili ime države i zašto smo potpisali Dogovor o dobrosusedstvu sa Bugarskom, koji se maksimalno zloupotrebljava sa njihove strane“.

Seljadin DŽezairi, novinar TV Klan Makedonija, kaže za Danas da je ovo „(ne)očekivan šamar“.

– Republika Severna Makedonija prevazišla je sebe potpisivanjem dogovora sa Grčkom ali i sa Bugarskom ostavivši iza sebe tzv. balkanski da ne kažem tipični makedonski inat – kaže DŽezairi.

S druge strane, ističe DŽezairi, u uslovima kada i šef države Stevo Pendarovski priznaje da u „zemlji ne funkcionišu vitalne institucije“ za očekivati je bilo da vlada Zaeva bude malo obazrivija.

– U svakom slučaju, smatram da EU a naročito Francuska deluje protiv svoje dosadašnje politike: puna usta integracija a u suštini, naročito u slučaju Severne Makedonije i Albanije, pokazuju da ne mare toliko za proklamovanu regionalnu stabilnost. Region može biti oštećen ali žrtva će biti odnosi između Pariza i Berlina, sa posledicama za celu EU – smatra DŽezairi.

Lazarevska kaže da poruka Brisela nije dobra, jer, kako naglašava, „Brisel i zemlje članice EU gube na svom autoritetu u i kredibilitetu“. Za DŽezairija, poruka Brisela je jednostavna i loša: „umesto obećane integracije Makedonija je dobila šamar. Razočaranost je očigledna“, zaključuje sagovornik Danasa, ukazujući da je koaliciona vlada, sastavljena od SDSM i DUI, nakon 30 godina rešila spor sa Grčkom, a što nije bilo lako..

Građani hoće nešto kao „Samoopredeljenje“

– U svakoj normalnoj državi, vlada Zorana Zaeva bi morala pasti barem tri ili četiri puta – i to samo u zadnjih četiri pet meseci. I to ne zbog (ne)dobijanja poziva iz EU, nego radi dosada najvećih skandala u istoriji nezavisne Makedonije, kao što je kompromitacija Specijalnog tužilaštva i direktne umešanosti saradnika Zaeva, pa i njega lično. Negativan stav iz Brisela je ipak viša sila, što se ne može reći za kriminalne i korupcijske skandale njegovog kabineta – kaže Arsim Zekoli.

On kaže da je dominantno mišljenje građana „da je Makedoniji potrebna neka druga politička opcija, van binoma SDSM-VMRO, nešto poput Samoopredeljenja na Kosovu. Nažalost, s obzirom sve geopolitičke igre oko Makedonije, mislim da taj luksuz građanima neće biti dopušten“.