Makedoniju ne opterećuje što joj Albanija ne priznaje ime

Definitivan oslonac na tu, poslednju kartu, izabrao je i Nikola Gruevski u svom velikom intervjuu datom makedonskom listu Republika. U kome se definitivno verbalno obračunao sa nevladinim organizacijama i DŽordžom Sorosom, tako otvorenim protivnikom Donalda Trampa da u Sorosovu demontažu malo ko sumnja. Što se za mrežu koju je širom sveta stvorio i finansirao ne bi moglo sa sigurnošću reći.

„Od nevladinih organizacija u Makedoniji Soros je napravio modernu armiju. Danas se borba ne vodi puškama i pištoljima kao pre 100 godina nego sa NVO, korumpiranim medijima i novinarima i uticajem na moćne strane medije i moćne strane vlade kako bi svoju politiku prema jednoj zemlji usmerile prema njegovim ciljevima. To je realnost i, nažalost, tako deluje Soros. I oni rade šta hoće. Gnječe te i razvlače kao testo. Naprave od tebe kriminalca i lopova, i izdajnika i idiota i nesposobnog i monstruma i sve što što naume. Pa ti onda izađi na izbore. Izmisle ti trista afera, gomile laži i dezinformacija, jedno pričaš drugo se prenosi…“, rekao je Gruevski između ostalog.

Makedonija je suviše mala zemlja da bi njen slučaj zavredeo veliki prostor u analizama očekivane buduće politike administracije Donalda Trampa u svetu i našem regionu, ali ono malo analitičara koji su se time pozabavili ne očekuju kardinalno naginjanje nove administracije interesu Makedonije u sporu sa Grčkom oko imena. Prema tim analizama, Makedoniji ne ide naruku grčko poreklo šefa osoblja Bele kuće Rajnsa Pribusa, a ne veruje se da će jednom od prvih saradnika koje je Tramp izabrao – Stivenu Banonu – na srce leći tradicionalističko-konzervativno usmerenje dosad vladajuće makedonske VMRO-DPMNE. Ne zanemaruje se značaj Grčke kao tranzitnog prostora za buduće gasovode, ali se uglavnom veruje da administracija Donalda Trampa neće tako agresivno držati jednu stranu u makedonsko-grčkom sporu oko imena te se tu može očekivati doprinos nekom kompromisu prihvatljivom i za Makedonce. Stvar mogu da komplikuju etnički Albanci u Makedoniji svojom željom da i albanski element dobije prostor u imenu države.

Do danas su Makedoniju pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija priznale 133 države među kojima i najveće na svetu: SAD, Rusija i Kina. Prema spisku koji povremeno ažuriraju sami Makedonci, od članica EU priznale su Makedoniju pod njenim ustavnim imenom njih 16 – Bugarska, Velika Britanija, Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka, Estonija, Finska, Mađarska, Irska, Litvanija, Luksemburg, Poljska, Rumunija, Slovačka i Švedska. Kao što se vidi, među državama koje su Makedoniju priznale pod ustavnim imenom „Republika Makedonija“ nema osnivača EU: Nemačke, Francuske i Italije. Te države, kao i Ujedinjene nacije, čija je Makedonija 181. punopravna članica postala 1993. godine, sa Makedonijom komuniciraju kao sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom.

Od država u regionu Makedoniju pod ustavnim imenom nije priznala jedino Albanija, koja je Makedoniju priznala 1993. godine. U prikazu odnosa sa tom državom Ministarstva inostranih poslova Makedonije taj detalj se ne pominje kao opterećujući, a odnosi sa Albanijom se ocenjuju kao „izgrađeni dobri odnosi i saradnja“, a Makedonija i Albanija „dele slične interese na spoljnopolitičkom planu “ i „članice su u svim regionalnim inicijativama gde dele iste principe“.

Tokom jedne posete albanskog ministra inostranih poslova Alda Bumčija postavljeno je to pitanje. Bumči je tada odgovorio: „Mi u našim bilateralnim odnosima priznajemo Republiku Makedoniju pod ustavnim imenom i ja sam danas koristio ime Republika Makedonija. Što se tiče imena to je bilateralno pitanje. Mi poštujemo volju Makedonije, kao i Grčke i poštovaćemo dogovor koji su postigle“.

Grčka je praktično priznala Makedoniju 1995. godine kada su dve države potpisale Privremeni sporazum. U odnosima dve države tenzije povodom imena i makedonskog koketiranja sa antičkim poreklom su stalne. Makedonija u Atini nema ambasadu nego Kancelariju za vezu na čelu sa ambasadorom Darkom Angelovim, a Grčka u Skoplju ima Kancelariju za vezu na čelu s ambasadorom Dimitrisom Janakakisom.

Grčka je, zbog nerešenog spora sa imenom, sprečila 2008. godine u Bukureštu da Makedonija postane članica NATO. Skoplje je podnelo tužbu Evropskom sudu pravde protiv Grčke zbog kršenja člana 11 uzajamnog Privremenog sporazuma. I spor je 2011. godine dobilo – ali se u realnosti ništa nije promenilo.