Makedonsko crkveno pitanje neuporedivo sa ukrajinskim

Ovo reprezentativno izdanje o slikarstvu zadužbine kraljeva Vukašina i Marka Mrnjavčevića iz 14. veka prvi je zajednički projekat Balkanološkog instituta SANU i POA. Arhiepiskop Jovan nada se da to neće biti i poslednja zajednička saradnja i u božićnjem razgovoru za Danas objašnjava crkvenu situaciju u Severnoj Makedoniji, moguće posledice ukrajinskog crkvenog slučaja, odnose POA i matične SPC.

* U čijem je vlasništvu sada Markov manastir?

– Sve manastire koji su bili u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve do 1944. godine uzurpirala je raskolnička Makedonska pravoslavna crkva, uključujući i Markov manastir. Ne znam kakva je monaška struktura u njemu poslednjih godina, mada sam taj manastir posećivao još dok nije ni pripadao MPC, kad je njim upravljala Uprava za kulturno blago Makedonije. U međuvremenu se mnogo toga promenilo. Znam samo da nije vraćen Ohridskoj arhiepiskopiji, iako joj de jure pripada istorijski i pravno. Mi nemamo nikakvih mogućnosti da preuzmemo manastir, iako je žalosno što je tako velika svetinja iz 14. veka u vlasništvu raskolnika.

* Postoji li bojazan da se ova saradnja POA i SANU na monografiji o Markovom manastiru shvati u Makedoniji kao neka vrsta pretenzije na vlasničko pravo?

– I najbolje namere mogu da budu shvaćene na pogrešan način. Ali, ovde je u pitanju nauka. Naučne projekte niko ne bi trebalo da politički tumači, ali niko ne može ni da pobije fakte koji su izneti u knjizi – ko je i u koje vreme izgradio manastir, ko je najduže bio njegov vlasnik. To su činjenice na koje politika ne može da utiče.

* Kad se priča o srednjovekovnom nasleđu u Makedoniji – ktitorima i vlasnicima crkva i manastira da li to automatski pokreće i vrlo delikatno pitanje nacionalnog identiteta u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici?

– Upravo u poslednje vreme pokazuje se koliko je makedonski nacionalni identitet nepotvrđen. Politički ugovori i sa Grčkom i sa Bugarskom u stvari pokazuju da svi tretiraju makedonski nacionalni identitet kao nešto što je još neoformljeno. Ali, ova monografija je isključivo naučni projekat, a u ozbiljnom svetu nedopustivo je da se nauka tumači kroz političke aršine.

* Iako nosite titulu arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog, sedište POA privremeno je u Bitolju. Možete li da nam predstavite Arhiepiskopiju, koja ima svoj Sinod – koliko ima eparhija, vladika, monaštva, manastira…

– Mi smo tek izašli iz perioda progona i vrlo je teško govoriti o strukturi uprave Arhiepiskopijom. Poslednje dve godine mogli smo slobodnije da se strukturiramo, ali tokom progona od 2002. pa do 2017. nisu nas ostavljali na miru da o tome razmišljamo, a kamoli da to sprovedemo u delo. Sve eparhije koje su pripadale MPC sa imenima pripadaju i Ohridskoj arhiepiskopiji, ali nisu sve popunjene arhijerejima. Samo četiri imaju arhijereje. Svi imamo, bar za sada, bogoslužbena mesta gde možemo da služimo nedeljom i praznikom. Treba imati u vidu da to nisu klasične crkve kao što su ljudi navikli. Sve klasične crkve i manastire uzurpirala je makedonska raskolnička organizacija. Mi ne da nemamo mogućnosti da u njima služimo, nego nam ne daju ni da izgradimo nove hramove. Zato uporno nastoje da nas ne registruju, uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2017, koja nalaže Skoplju da Arhiepiskopiju registruju kao posebnu versku zajednicu. Ipak, blagodani smo Bogu što smo opstali u takvim uslovima.

* Pošto POA nema zakonom regulisan status u Severnoj Makedoniji, da li prima bilo kakvu pomoć od države Srbije?

– Uglavom su to sitne stvari, pomoć oko izdanja nekih knjiga. Nama treba suštinska pomoć da gradimo objekte. Sad čekamo da najpre budemo registrovani kao verska zajednica i dobijemo legalni status.

* Ko su vernici POA – Makedonci, Srbi u Makedoniji..?

– Na liturgije dolazi vrlo malo Srba koji žive u Makedoniji. Ne iz tendencioznih razloga, nego zato što su liturgijski neucrkovljeni. Zato i izgleda da mi nemamo njihovu podršku. Sa bolom u duši kažem da su to totalno necrkveni ljudi. Naši vernici su devedeset posto stanovnici Makedonije.

* Da li bi ukrajinski crkveni slučaj, koji potresa celo Pravoslavlje, mogao da utiče na rešavanje pitanje statusa kanonski nepriznate MPC i postoji li mogućnost da Carigrad tomosom, kao u Ukrajini, na svoju ruku preseče kanonske i juridističke sporove u Severnoj Makedoniji?

– Ukrajinsko i makedonsko crkveno pitanje ne mogu se poistovetiti. Najviše zato što je SPC 1922. dobila tomos za ove teritorije. To bi značilo da bi Konstantinopolj morao sam sebe da pogazi, a drugi razlog je što su na Kritskom saboru pre tri godine potvrđeni svi tomosi autokefalnih crkava. Zato smatram da Konstantinopolj ne može da uradi u Severnoj Makedoniji isto što i sa Ukrajinskom crkvom. Sa sigurnošću kažem da su Tomosom iz 1922. SPC predate teritorije u današnjoj Makedoniji.

* I Ruska pravoslavna crkva ima tomos iz 1686. za jurisdikciju nad Ukrajinom.

– Nema takav kakav ima SPC. NJima je to dato odlukom jednog patrijarha iz 17. veka, ali nije im ustupljeno. U tome se i sastoji ovo zamešateljstvo – Konstatinopoljska patrijaršija tumači da je to bilo privremeno, mada period od 300 godina nije baš privremen. Postoji crkveni kanon koji kaže da ako neko crkveno stanje potraje 30 godina, ono se ne menja.

* Kako Ohridska arhiepiskopija održava kontakte sa Carigradom – preko Patrijaršije u Beogradu ili direktno?

– Zvanični kontakti autonomnih crkava uvek idu preko autokefalnih, ali naravno da mi imamo svake druge vrste kontakata.

* Na majskom Saboru SPC najavljen je nastavak razgovora sa MPC. Šta je do sada učinjeno? U zahtevu 20-ak arhijereja za sazivanje jesenjeg sabora SPC Sinodu je, između ostalog, zamereno što ništa nije preduzeo po tom pitanju?

– Ne može Sinod da preduzima ništa što sami raskolnici ne žele. Mi smo im postavili samo jednu stvar kao preduslov, a ne uslov – tražili da pokažu i dokažu da ne sede na dve stolice – da ne traže od Konstantinopolja isto što traže i od SPC. To je sasvim principijelno. Zato se ne može postaviti pitanje da li neko u SPC ne želi nastavak razgovora. To ne žele raskolnici.

* Šta Vi mislite, da li je trebalo da se održi jesenje zasedanje Sabora, o čemu je doneta i saborska odluka u maju?

– Znate šta, patrijarh uvek odlučuje, kao što sada vidi koliko je komplikovano da se sazove svepravoslavni sabor. O tome uvek odlučuje “prvi”. I sad “prvi” nije odlučio da sazove svepravoslavni sabor i nema ga i pored toga što većina autokefalnih crkava to želi.

* Posle poziva pojedinih grčkih mitropolita za održavanje svepravoslavnog sabora zbog Ukrajine čulo se i kanonsko tumačenje da ukoliko se “prvi” ogluši o kanone i crkvena pravila, bilo koji pravoslavni episkop može da pozove sve ostale na sabor.

– Teoretski možda može, ali praktično do sada toga nikad nije bilo. Svaki presedan može da donese još veće probleme. U tome je problem. Treba imati na umu da poštujemo “prvog” jer on ima suštinsku ulogu u Crkvi, nije on samo figura. Kako u SPC i na vaseljenskom nivou.

* U pravoslavlju poglavari, pa i vaseljenski patrijarh prvi su po časti, ne po vlasti.

– Šta znači po časti? Znači da ima neke privilegije, a to mu je prva i poslednja privilegija.

* Koliko se POA uključuje u tekuće bogoslovske i druge probleme u SPC – politička neslaganja poput odlikovanja predsednika Srbije, načina kako je organizovana centralna proslava 800 godina crkvene samostalnosti, zahteva za jesenje zasedanje Sabora… ?

– Mi smo uključeni u sve stvari, ali cenimo u čemu treba i možemo da doprinesemo da se pokaže jedinstvo Crkve kao najvažniji strukturalni element u njenom životu. Uključujemo se samo ukoliko možemo da doprinesemo da to bude bolje, a ne oko nekog razjedinjenja i besmisla kome teže i mediji, da budem iskren. Oni čekaju samo skandale čak i u crkvenim krugovima, a nisu uvek spremni da doprinesu rešavanju problema.

Savremeni komunisti u Crnoj Gori

* Kako vidite događaje u Crnoj Gori, gde se SPC našla na udaru zakonodavstva koje dovodi u pitanje njeno vlasništvo?

– To je projekat koji neće uspeti državi Crnoj Gori zato što je besmisleno u 21. veku oduzimati ono što nisu radili čak ni komunisti. Ovo ne kažem da bi oprao grehe komunista, jer ovo što rade sad savremeni komunisti u Crnoj Gori prevazilazi svaku granicu. Takvi projekti su osuđeni na propast.

Božićna poruka

* Šta bi bila Vaša božićnja poruka?

– Najpre da u miru i jedinstvu proslavimo Roždevstvo Hristovo jer samo Ovaploćenje Sina Božjeg ima smisao jedinstva u Crkvi. On je svima pravoslavnima i svima hrišćanima uopšte nudio svoje telo radi tog jedinstva i mi, živeći u tom telu koje je jedno telo Crkve, proslavljamo NJega kao jedinog Spasitelja, Darodavca života i Izbavitelja od smrti.