Makron će uskoro morati da se okrene opoziciji da bi formirao vladu: U Francuskoj u nedelju prvi krug vanrednih izbora

Makronovi centristi su na putu za težak poraz na parlamentarnim izborima u dva kruga 30. juna i 7. jula, piše Politico.

To znači da će predsednik verovatno morati da se okrene opoziciji kako bi formirao vladu pod njegovim predsedništvom – što je težak brak koji Francuzi nazivaju zajednički život.

Makronov mandat traje do 2027.  i bila bi potrebna ogromna kriza da on ranije ode sa funkcije.

Kohabitacija nije bez presedana, Francuska je iskusila tri puta u modernoj istoriji. Konzervativni premijeri Žak Širak i Eduar Baladur sarađivali su sa socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom 1980-ih i 1990-ih, dok je socijalistički premijer Lionel Žopin bio u kohabitaciji sa Širakom kao predsednikom od 1997. do 2002.

Ovaj put je, međutim, drugačije. Svi ti prethodni politički čudni parovi bili su iz političkog mejnstrima, što je činjenica koja je pogodovala saradnji.

U međuvremenu, premijer iz jedne od političkih ekstrema gurnuo bi Francusku u nepoznate vode.

Izgledi već izazivaju uzbunu u EU i šire. Druge zemlje EU strahuju od katastrofalnih posledica po položaj Francuske kao globalne strateške sile i ključne članice EU sa Briselom koji je izgubio jednu od retkih preostalih članica bloka koje sa autoritetom mogu da vode na međunarodnoj sceni po temama koje se kreću od industrijske politike do odbrane.

Pokušaji da se zauzda visoki dug zemlje ili da se pojača podrška Ukrajini, takođe, biće samo teži ako se vlada krajnje desnice bori za prevlast sa Makronom.

Podrška Ukrajini

Generalno se smatra da francuski predsednik ima isključiva ovlašćenja nad odbranom i spoljnom politikom, poznata kao „domain reserve“.

Realnost, međutim, nije tako jednostavna. S obzirom na to da se budžet mora dogovoriti u parlamentu, svaki novi fond za odbranu, ili dodatni francuski doprinos Ukrajini, mogao bi biti blokiran u Narodnoj skupštini.

U Briselu već postoji strah da bi francuski parlament kojim dominiraju desni i levi populisti mogao da sabotira odbrambene planove EU i njenu podršku Ukrajini.

Neki od najbližih saveznika Francuske, poput Nemačke i Poljske, izdali su neobično oštra upozorenja, odajući svoju zabrinutost da bi pobeda krajnje desnice u Francuskoj – poznate već dugo po flertovanju sa Kremljom – mogla da potkopa evropsko jedinstvo u trenutku kada je kontinent ugrožen od Rusije.

Odluka francuskih birača „imaće uticaj širom Evrope“, upozorio je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš u ponedeljak na sastanku sa svojim francuskim i nemačkim kolegama, istovremeno izražavajući sumnju u podršku Nacionalnog skupa Ukrajini.

„Zabrinut sam zbog izbora u Francuskoj“, rekao je kancelar Olaf Šolc za javni servis ARD u nedelju. „Nadam se da stranke koje nisu Le Pen – da se tako izrazim – budu uspešne na izborima“.

Kao što je to rekao jedan visoki diplomata EU: „Imam mnogo pitanja o uticaju francuskih izbora na EU… Hoće li francuski parlament moći da ratifikuje fond EU za odbranu? Da li će Francuska i dalje moći da ulaže u odbrambenu spremnost posle julskih izbora?“

Dužnička bomba

Loše finansije ove zemlje takođe mogu predstavljati rizik za evrozonu – kojoj teško da će pomoći tenzije na vrhu u Parizu.

Sa alarmantno visokim odnosom duga od više od 110 odsto bruto domaćeg proizvoda, Makron je teško balansirao kako bi smirio tržišta i ubedio ih da će finansije zemlje održati na održivom putu.

Krajnje desničarski planovi da se povuku iz Makronove izuzetno nepopularne penzione reforme i smanje starosnu granicu za penzionisanje sa 64 godine na 62 godine, međutim, rizikuju da odbace Francusku miljama sa tog puta.

Predstojeća francuska vlada će se već suočiti sa teškim pregovorima sa Briselom da izbegne kaznu za svoj zabrinjavajući nivo javnog duga, razgovori koji bi samo postali teži sa ministrom finansija krajnje desnice.

Guranje sistema do krajnjih granica

Francuske kohabitacijske vlade su u prošlosti uticale na Brisel. Vlade Miterana i Širaka iskusile su stalne borbe za vlast sa svojim premijerima, ali su nastojale da prikažu jedinstvo u Briselu jer su se složile oko osnova: mesta Francuske u EU, vladavine prava i zajedničke ideje o demokratskom diskursu.

Ovog puta, kohabitacija bi testirala granice sistema.

Centralna uloga Francuske u projektu EU znači da bi samo nekoliko pravila koja se primenjuju na manje zemlje mogla da drži pod kontrolom francusku izvršnu vlast, na primer, ako Francuska počne da ignoriše sudske presude EU o pravima na azil ili medijskim slobodama.

„Ako Francuska počne da krši osnovna prava EU, Evropski parlament bi zahtevao zamrzavanje francuskih fondova EU. Ali to bi bilo mnogo teže, jer je Francuska druga po veličini zemlja u EU i neto doprinosilac“, rekao je evropski poslanik Danijel Frojnd, koji je predvodio tužbu parlamenta da primora Brisel da zamrzne sredstva kako bi kaznio kršenje vladavine zakona u Mađarskoj i Poljskoj.

Francuski premijer i predsednik takođe će morati da se dogovore o tome koga će poslati u Brisel da preuzme uticajnu ulogu francuskog komesara EU.

U prošlosti, što je neverovatno, Francuskoj je bilo dozvoljeno da pošalje dva komesara tokom perioda kohabitacije, ali ovaj put joj neće biti priušten takav luksuz.

Makron i potencijalni premijer Francuske, Bardela, već se bore oko toga ko će imenovati komesara.

Bardela je u ponedeljak tvrdio da bi buduća vlada, a ne Makron, trebalo da izabere kandidata. „To će biti jedna od prvih odluka koje ćemo doneti“, rekao je Bardela, dodajući da „istražuje“ imena koja treba da iznese.

Nekoliko Makronovih saveznika, međutim, vide stvari drugačije. Govoreći u četiri oka, priznali su da ne postoji pisano pravilo o tom pitanju, ali su naglasili da bi Makron trebalo da predloži sledećeg francuskog komesara, kao što je predsednik to uvek činio.

Ali stvarnost nije tako jasna kao što bi to rekli Makron ili Bardela. Prema sporazumima EU, ministri 27 zemalja EU predlažu listu komesara, a ne šefovi država ili vlada. To bi Bardeli dalo reč.

Međutim, komesare treba da prihvati predsednik Komisije i potvrdi Evropski savet, gde Makron zaseda.

Opadajući uticaj

Pre nego što je Makron 9. juna objavio odluku o raspisivanju vanrednih izbora, očekivalo se da će Francuska obezbediti moćno mesto potpredsednika Evropske komisije zaduženog za glavne ekonomske portfelje kao što je konkurencija.

Taj zadatak bi omogućio Parizu da ispuni svoje ključne interese više domaćih industrijskih šampiona EU i odbrambenu poziciju protiv SAD i Kine.

Ali s obzirom na to da je Makron oslabljen nakon što je izgubio dva uzastopna izbora, a borbeni Bardela preuzima uzde vlade, očekuje se sukob, koji bi mogao oslabiti francusku ruku.

Vlada krajnje desnice mogla bi da bude usklađena sa ključnim francuskim interesima kao što su podrška nuklearnoj energiji i poljoprivrednicima, ali bi toksičnost krajnje desnice potkopala francusku agendu u Briselu.

Stručnjaci se slažu da Makron „rizikuje da postane ometeni predsednik, sa vladom koja bi mu mogla da mu protivreči“, rekao je Paskal Žoanin iz Šuman fondacije. „To bi moglo dovesti do haotične politike i potkopati uticaj Francuske u Evropi“.

Poslednja istraživanja

Prema podacima od petka koji su objavljeni u listu Eko, ekstremno desničarska partija Nacionalno okupljanje će dobiti 37 odsto glasova na francuskim parlamentarnim izborima, što je dva odsto više glasova u odnosu na procene od pre sedam dana.

Prema anketi, blok Zajedno francuskog predsednika Emanuela Makrona može da očekuje 20 odsto glasova, što je za dva odsto manje nego prošle nedelje.

Levičarska koalicija Novi narodni front će, kako se predviđa, dobiti 28 odsto glasova.