Makron dobio odrešene ruke

NJegovom centrističkom pokretu i manjem centrističkom savezniku Demokratskom pokretu (MoDem) za apsolutnu većinu je bilo potrebno 289 poslaničkih mesta. Ovakav izborni rezultat će Makronu dati odrešene ruke da realizuje svoje planove u vezi s promenom zakona o radu, smanjenjem stope nezaposlenosti i promenama penzionog sistema i socijalne zaštite.

NJegov uspeh, međutim, umanjuje činjenica da je na izborima zabeležena rekordno mala izlaznost od samo 43 odsto. Birači su najviše bili uzdržani u područjima s malim prihodima, iz redova radničke klase i omladine, što je ponovo pokrenulo debatu o socijalnoj podeljenosti Francuske, piše Gardijan.

Tradicionalne levičarske i desničarske partije, koje su decenijama dominirale u Parlamentu, osvojile su znatno manje mandata nego ranije, čime je samo potvrđena promena političkog pejzaža Francuske, koja je bila vidljiva još proletos nakon poraza socijalista i desničarskih Republikanaca u prvom krugu predsedničkih izbora. Francuska desnica, koja je do pre samo godinu dana smatrala da ne postoji nikakva mogućnost da bude poražena ni na parlamentarnim ni na predsedničkim izborima, ostvarila je najgori izborni rezultat na parlamentarnim izborima nakon Drugog svetskog rata. Procenjuje se da će Republikanci i njihovi saveznici na kraju završiti sa 125 poslaničkih mandata manje, ali će ipak imati više nego što je prognozirano nakon fijaska u prvom krugu glasanja.

Socijalistička partija je najveći gubitnik, piše Gardijan, budući da se očekivalo da osvoji više od 200 poslaničkih mandata, a pripalo joj je oko 34. Lider socijalista je Žan-Kristof Kambadelis je podneo ostavku.

Ostvareni rezultat Makronovog pokreta pokazuje u kojoj je meri politički novajlija i novi šef države uspeo da za kratko vreme promeni politički pejzaž u Francuskoj, pišu agencije. NJegov pokret LREM do pre 16 meseci nije ni postojao.

„Ovim glasanjem francuski narod je pokazao da više voli nadu od besa, optimizam od pesimizma, poverenje od zatvaranja u sebe. Uzdržanost od glasanja nije nikada dobra vest za demokratiju, a niska izlaznost znači da Vlada ima ogromnu obavezu da uspe“, rekao je premijer Eduard Filip.

Portparol Makronove vlade Kristof Kastaner, koji je ušao u Parlament, je rekao da je njihovom pokretu „francuski narod obezbedio nedvosmislenu većinu, ali nije hteo da da i blanko ček.“ „To je odgovornost. Prava pobeda će nastupiti za pet godina kada će se stvari zaista promeniti“, rekao je Kastaner i dodao da budući da postoji snažna većina, postoji i volja da se stvari promene.

U Parlament ulazi rekordan broj žena – 223 ili 38,65 odsto, a najveći broj je iz redova centra i ekstremne levice. Takođe je izabran veliki broj poslanika, koji nemaju nikakvo prethodno iskustvo – čak tri četvrtine poslaničkih mesta je pripalo potpunim političkim novajlijama koji nikada ranije nisu sedeli u Nacionalnoj skupštini.

Prognozira se da će ekstremno desničarski Nacionalni front, koji trenutno ima dva poslanička mandata, imati i do osam poslaničkih mesta, što je bolje nego što se prognoziralo nakon izbornog rezultata u prvom krugu glasanja. NJegovoj liderki Marini le Pen je prvi put nakon četiri pokušaja pošlo za rukom da uđe u Parlament. „Niska izlaznost znatno umanjuje legitimitet novog parlamenta. Iako Makron ima snažnu većinu, treba da zna da su njegove ideje u manjini u ovoj zemlji“, rekla je Le Penova.

Ekstremno levičarskom pokretu „Nepokorna Francuska“ bi trebalo da pripadne 19 mandata. NJegov lider Žan-Lik Melanšon je rekao da niska izlaznost pokazuje da Francuska više ne veruje u birački sistem i da prelazi na „građanski udar“, kao i da Makronova partija nema nikakav legitimitet da razmatra zakone o radu.

Analitičari ističu da jedno od ključnih pitanja jeste s kakvom će se opozicijom Makron susresti i ko će biti njen lider. U novom parlamentu opoziciju neće činiti jedna snaga, već više rascepkanih stranaka. Postoji mogućnost da mnogi poslanici iz desničarskih redova okrenu leđa svojim strankama i podrže Makrona. Makronove predloge novih zakona o radu će podržati i izvesni broj socijalista, koji su ostali u Parlamentu, ocene su u analitičkim krugovima.