„Makron i francuski bolesnik“: Profesor Tenzer iznosi tri moguća scenarija u Francuskoj nakon izbora

Istraživanja javnog mnjenja su to predviđala: rezultate evropskih izbora u Francuskoj obeležio je spektakularan uspeh krajnje desnice, sa kumulativnim rezultatom od oko 39 odsto. Ono što nisu predvideli jeste odluka predsednika Emanuela Makrona da pogleda u ove katastrofalne rezultate i raspiše vanredne opšte izbore.

Ako uspe da se suoči sa krajnjom desnicom, Makron će biti pozdravljen kao smeli politički operater koji se kreće u zemlji između rizika od ekstremizma i političkog zastoja.

Neuspeh će skoro sigurno dovesti do smirivanja Francuske, nesposobne da se pozabavi svojim ozbiljnim domaćim problemima i teško naštetiti njenoj novostečenoj ulozi glavnog pristalica Ukrajine i bedema protiv ponovnog pojavljivanja ruskog imperijalizma.

Stoga su ulozi izuzetno visoki.

Glavna stranka krajnje desnice, Rassemblement National (Nacionalni skup) Marin Le Pen, čiju listu je predvodio Džordan Bardela, osvojila je 31,3 odsto. Ukupno za sve antisistemske stranke bilo je oko 52 odsto kada je uključena krajnja levica.

Lista koju predvodi kandidat predsedničke većine dostigla je 14,6 odsto, odmah iza levičarske liste koju predvodi Rafael Gluksman. Konzervativna desnica osvojila je 7,25 odsto, a ekolozi 5,5 odsto, a nadmašila ih je krajnja levica sa 9,9 odsto glasova.

U stvarnosti, ovakav razvoj događaja je jednostavno nastavak gotovo stalnog uspona krajnje desnice u zemlji od 1984. godine, čiji se kandidat kvalifikovao u drugi krug predsedničkih izbora 2002, 2017. i 2022. Podsetimo se da je u prvom u krugu poslednjih predsedničkih izbora, antisistemske stranke su osvojile 58 odsto glasova.

Dok je krajnja desnica napredovala u nekoliko zemalja Evropske unije (EU), a u drugima je u padu, Francusku karakteriše rekordno glasanje ekstremista koji svedoči o svojevrsnoj nacionalnoj bolesti.

To je jednostavno poslužilo da se potvrdi široko rasprostranjeno uverenje da bi, uprkos njenim neuspelim pokušajima 2017. i 2022. godine, kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen mogla da pobedi na sledećim predsedničkim izborima zakazanim za 2027.

Upravo u toj pozadini, koju karakteriše veliki poraz na evropskim izborima, predsednik Emanuel Makron je odlučio da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše vanredne izbore koji će biti održani 30. juna i 7. jula.

Čini se da je ovu odluku donela mala grupa ljudi bliskih predsedniku, isključujući premijera, glavne ministre i predsednika Narodne skupštine.

Predsednik nije bio u obavezi da to učini, čak i ako se plašio da će nedostatak apsolutne većine u Skupštini otežati donošenje budžeta za 2025. godinu i nekih drugih zakona.

Ova odluka dolazi u najgorem mogućem trenutku. Na nacionalnom nivou, Emanuel Makron se suočava sa masovnim kampanjama odbacivanja i mržnje na društvenim mrežama, posebno iz ekstrema, koje ponekad pojačavaju ruske propagandne mreže.

Ankete su već nekoliko meseci pokazale da bi krajnja desnica mogla da osvoji između 250 i 300 poslanika — apsolutna većina u Skupštini je 289. Sada je prisutna u svim regionima Francuske, osim u nekim gradovima poput Pariza, i u svim starosnim grupama , pre svega mladi — što nije ništa novo — ali i penzioneri, i to u svim društvenim kategorijama.

Tradicionalne stranke, i desne i levice, su oslabljene i podeljene, a krajnja levica već nekoliko godina igra strategiju haosa, ponašajući se kao najbolji saveznik Le Penove.

Na međunarodnom planu, ovo raspuštanje dolazi u trenutku kada je francuski predsednik značajno ojačao svoju poziciju podrške Ukrajini nakon sastanka sa predsednikom Zelenskim tri dana pre izbora i ponovo preuzeo svoju ulogu pokretačke snage u Evropi za nove inicijative.

Pobeda krajnje desnice, koja je u velikoj meri okrenuta prema Rusiji, čak i ako to neki poriču, i koja je odbila sve mere podrške Kijevu i u Narodnoj skupštini i u Evropskom parlamentu, mogla bi da ugrozi ovaj napredak.

Ta bojazan je navodno izazvala značajan gnev u Briselu, gde su zvaničnici sa Parizom radili na kreiranju ogromne nove finansijske podrške Ukrajini. Svi nedavni stvarni, iako nedovoljni, napori vlade da se suprotstavi stranom mešanju, i Rusije i Kine, takođe bi mogli biti dovedeni u pitanje.

Možda se stekao utisak da predsednikova odluka nije uzela u obzir kontekst sveopšteg rata Rusije čiji će ishod oblikovati lice Evrope i sveta u decenijama koje dolaze.

Ova igra je stoga više nego rizična i, kako je većina francuskih i međunarodnih medija istakla, njen ishod će imati veliku težinu na Makronovom nasleđu.

Ako dobije svoju opkladu, mi ćemo svakako pozdraviti ovo novo preuzimanje rizika; ako izgubi, ostaće upamćen kao čovek koji je doveo krajnju desnicu u vladu.

Nikolas Tenzer u svojoj analizi iznosi tri moguća scenarija:

Prvi je krajnja desničarska većina u Narodnoj skupštini kao rezultat parlamentarnih izbora. Za većinu zakona, on bi ustavno mogao nadjačati protivljenje Senata.

Takođe možemo očekivati da će pokrenuti kampanju protiv Ustavnog suda. Ako bi stranka Marin Le Pen kasnije pobedila na predsedničkim izborima, neke institucije bi mogle biti ugrožene, zajedno sa slobodama na kojima se zasniva vladavina prava.

Druga mogućnost je nagli porast broja poslanika ekstremne desnice bez apsolutne većine u Narodnoj skupštini. Parlament bi tada bio neupravljiv zbog velikih podela u opoziciji, posebno sa jakom manjinom krajnje levice u iskušenju da igra, kao što je već pokušano, politiku sistematske opstrukcije. Deo konzervativne desnice, kao što je očigledno, takođe bi bio u iskušenju da se okupi za ekstremnu desnicu.

Treći scenario – najbolji verodostojni ishod – je da se umereni elementi realističke levice, centra i klasične konzervativne desnice udruže da formiraju koalicionu vladu, u obliku koji podseća na proširenu Grosse koaliciju nemačkog stila.

Međutim, to bi pretpostavljalo da su ove stranke zajedno uspele da osvoje potrebnih 289 mandata – nešto što još uvek nije gotovo. U nedostatku ovog ishoda, otvara se sumorna perspektiva — da Francuska postane bolesnik kontinenta koji je okrenut unutra upravo kada je Evropi potrebna da bi bila okrenuta ka spolja i angažovana.