„Makron je napravio budalu od sebe u Kini“: Analiza britanskog Spektatora o poseti francuskog predsednika Pekingu

Ovo ocenjuje Ijan Vilijams, dugododišnji dopisnik vesti Channel 4 i NBC-a i autor knjige „The Fire of Dragon: China’s New Cold War“, u analizi za spectator.co.uk.

Primećuje da je bilo nečeg veoma retro u Makronovoj poseti Kini.

Podsetilo je skoro na scenu od pre nekoliko vekova kada su strani opunomoćenici išli u Srednje kraljevstvo noseći poklone i tražeći usluge od cara.

Bio je ovo, takođe, povratak u novija vremena kada je još uvek bilo moguće govoriti o reformama u Kini, a da se pritom zadrži pravo lice.

Sijeva Kina je sada mračno i represivno mesto. Njegova sve veća međunarodna agresija, ekonomska prinuda i podrška Putinu izazvali su užas u velikom delu zapadnog sveta, primoravajući ih da preispitaju odnose sa Pekingom.

Ali ne i Makrona.

Francuski predsednik je rekao da želi da „ponovo pokrene strateško i globalno partnerstvo sa Kinom” govoreći o „zajedničkoj odgovornosti za mir i međunarodnu stabilnost”.

On je odbacio politiku ekonomskog odvajanja od Kine, zanemarujući činjenicu da je to dugotrajna politika Pekinga, a ne nešto što je kuvano u Vašingtonu.

„Ne verujem i ne želim da verujem u ovaj scenario“, rekao je Makron koga je tokom trodnevnog boravka u Pekingu pratila 50.-člana pratnja poslovnih lidera, filmskih stvaralaca i muzičara.

Među poklonima koje je doneo svom kineskom kolegi bile su slike francuskih fotografa Kine iz sredine 20. veka i plava sevrska porcelanska vaza ukrašena zlatnim ribicama.

Glavni razlog posete je navodno bio da podstakne Sija da izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat u Ukrajini.

„Znam da mogu da računam na vas da ćete Rusiju opametiti i sve dovesti za pregovarački sto“, rekao je on kineskom predsedniku tokom zajedničke konferencije za štampu na kojoj pak nije bilo dozvoljeno postavljati pitanja.

Si, koji nije osudio rusku agresiju ponovio je Putinova opravdanja iznoseći poznate floskule.

„Kina je spremna da zajedno sa Francuskom apeluje na međunarodnu zajednicu da ostane racionalna i smirena“, bilo je najbolje što je mogao da uradi u pažljivo skriptiranim komentarima. Makron je, s vremena na vreme, govorio dva puta duže od svog domaćina, što se smatralo kršenjem protokola.

Si je izgledao nestrpljivo, ispuštajući nekoliko dubokih uzdaha, a kraj konferencije za štampu nije mogao da dođe dovoljno rano za njega.

Uz to, Si uživa da mu se udvaraju kao potencijalnom mirotvorcu, čak i ako je to potpuno besmisleno.

Sijev prioritet je Si, a rat u Ukrajini mu trenutno sasvim odgovara jer povezuje njegove zapadne protivnike, odvlačeći njihovu pažnju sa Indo-Pacifika, i pruža velike ekonomske koristi u smislu jeftinih ugljovodonika iz Rusije.

Takođe, rat u Ukrajini učvršćuje ulogu Kine kao starijeg partnera Putina. Si efektivno finansira Putinovu agresiju kroz masovno povećanu trgovinu, koja uključuje predmete dvostruke namene (koji se mogu koristiti i u civilne i vojne svrhe) kao što su čipovi i potrošački dronovi.

Iako je izbegavao da pređe zapadne crvene linije tako što je otvoreno snabdevao oružjem i municijom, išao je pravo protiv toga.
Pekingu nije takozvano mirovno mesto. To je zbirka praznih i kontradiktornih floskula, a prekid vatre za koji se zalaže nagradio bi rusku agresiju.

Si i Putin su previše slični, dele pogled na svet zasnovan na izgradnji novog poretka koji je siguran za autokrate i obnavljanju mitskih predstava o imperijalnoj veličini, potkrepljenih žaljenjem i žrtvom.

Možda najbliže što je Si došao da izrazi svoja prava osećanja bile su nečuvene izjave u Moskvi, dok se opraštao od Putina posle njihovog samita prošlog meseca.

„Dolazi promena koja se nije dogodila 100 godina i mi zajedno pokrećemo ovu promenu“, rekao je on.

Sijev neposredni cilj je da pokuša da odvuče Evropu od Amerike, i on vidi Makrona kao korisno sredstvo za tu svrhu.

„Kina i dalje vidi Evropu kao nezavisni pol u multipolarnom svetu i podržava njene napore za postizanje strateške autonomije“, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Šta je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napravila od Makronovog učinka, teže je reći. Ona je takođe bila u Pekingu, pošto je u poslednjem trenutku prihvatila poziv Makrona da mu se pridruži.

Upoznala je Sija i sa francuskim predsednikom i bez njega, ali je njen prijem bio daleko hladniji. Imala je ograničen itinerar i nije bila pozvana na banket za Makrona. Zauzela je tvrđi stav, nedavno pozivajući Evropu da se „izvuče iz rizika“ od prevelike zavisnosti od Kine, zbog koje su je kineski državni mediji napali da je „američka marioneta“.

Ona je rekla da Peking „ima veliku odgovornost da iskoristi svoj uticaj u prijateljstvu koje se gradi decenijama sa Rusijom“ i upozorila je da ne isporučuje oružje. Dodala je da je Si ponovio svoju spremnost da razgovara sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim „kad bude pravo vreme“.

Nažalost, izgleda da vreme nikada nije pravo. Nisu razgovarali od početka rata, uprkos želji Zelenskog da to učini, a potpuni apsurd da se Si predstavlja kao posrednik dok izbegava razgovor sa žrtvom u sukobu izgleda izgubljeno za lakoverne evropske lidere.

Naravno, Makronova poseta Kini je takođe bila performans, koji je imao za cilj da ojača svoje akreditive kao međunarodnog državnika u vreme nevolja kod kuće.

Jedan anonimni savetnik iz Jelisejske palate je donekle odao igru na brifingu neposredno pre posete, hvaleći se: „Možete da prebrojite jednom rukom broj svetskih lidera koji bi mogli da imaju detaljnu diskusiju sa Sijem“.To je na neki način smešan nastup, ali i opasan, pošto deklarisanje Sijevim apsurdnim pretvaranjima posrednika može samo da poboljša ugled kineskog lidera.