Foto: EPA-EFE/GIUSEPPE LAMIIzgleda kao poslednja večera. Crno-bela fotografija prikazuje zebnju i frustraciju užeg kruga ljudi oko predsednika Emanuela Makrona, verovatno u trenutku kada ih obaveštava da se sprema da se kocka na parlamentarne izbore sa visokim ulozima.
Makron sedi za stolom – sa kočionim satom (mali sat sa oprugom, dizajniran za putovanja, razvijen početkom 19. veka u Francuskoj) ispred sebe – u raskošnoj odaji Jelisejske palate, dok opipljiva napetost obuzima njegove najbliže saradnike.
Možda je neuobičajena slika za zvaničnog fotografa Jeliseja da je objavi na Instagramu, ali niko ne sumnja da to prilično odražava nervozu koja muči predsednikov uži krug, piše Politico.
View this post on Instagram
Ponižen ekstremno desničarskim Nacionalnim skupom na izborima za EU, Makron je 9. juna objavio da će pokušati da obuzda napredak desnice nacionalnim izborima. Od tada, Makronov vrhunski tim je bio upadljiv po svojim sumnjama, gunđanju i lošem raspoloženju.
Ministar finansija Bruno Le Mer – stub Makronove liberalne stranke Obnova – osvojio je nagradu za najapokaliptičniju dijagnozu na zaustavljanju kampanje u severnoj Francuskoj nakon što ga je Le Figaro citirao oplakujući da „zemlja ide dođavola“.
Takav žučni očaj predstavlja problem za budućnost Francuske. Jedno od najvećih pitanja sa kojima se suočava francuska politika, na kraju krajeva, jeste ko će popuniti ogroman vakuum u političkom centru kada se Makronovo predsedništvo završi 2027.
Oni koji skeniraju gornji sto u potrazi za liberalnim spasiocem biće razočarani. Makronova centristička koalicija rizikuje da bude zbrisana u dva kruga glasanja – 30. juna i 7. jula – od strane levice i krajnje desnice. U međuvremenu, čini se da predsednikovi saveznici traže izlaznu strategiju, a ne slavu u čuvenoj poslednjoj bici.
Bodljikavi komentari o francuskom predsedniku, nekada samo šaputani, sada se iznose otvoreno. Makronov lojalista Le Mer rekao je da je lider doneo odluku da raspusti parlament sam — i da je taj izbor „u našoj zemlji, kod francuskog naroda, svuda stvorio uznemirenost, nerazumevanje i ponekad bes“.
To je izrazito neskladna napomena Le Mera, koji je pre samo nekoliko nedelja bio upućen da bude Makronov kandidat za ulogu svemoćnog komesara za ekonomiju EU za unapređenje industrijske agende zemlje u Briselu.
Makron ne može da se kandiduje za reizbor, a nekoliko koalicionih partnera, uključujući premijera Gabrijela Atala, bivšeg premijera Eduara Filipa i ministra unutrašnjih poslova Žeralda Darmanina, bacili su oko na njegov posao.
„To je ispravno pokrenulo trku za nasledstvo, ali dok je cilj bio vladavina nad palatom, sada se radi o nasleđivanju šupe“, rekao je Benjamin Morel, politikolog sa Pariskog univerziteta Pantheon-Assas.
Ali Makron se ne trudi da rizikuje političku sreću svojih saveznika u svom poslednjem kockanju.
„Možda postoje lične ambicije koje su osujećene trenutnim promenama. Ali to nije važno, suočavamo se sa istorijskim trenutkom za naciju“, rekao je on na konferenciji za novinare prošle nedelje.
Na vrhu liste onih čije su ambicije osujećene je Attal. Sedeći naspram Makrona na crno-beloj fotografiji, mladi premijer je jasno zadobio udarac u telo. Nakon što je 24 sata izbegavao javnost, Atal se ponovo pojavio prošlog utorka kako bi omalovažio Makronovu odluku kao „iznenadnu“ i „brutalnu“.
Uprkos njegovom očiglednom užasavanju zbog odluke da raspusti parlament, kasnije se okupio i insistirao: „Sada nije vreme za nedoumice“.
Ali šta će zadesiti Atala? Pre Makronovog izbornog gambita, 35-godišnja zvezda u usponu – koja je popularnija od predsednika – pripremana je za prvo mesto.
Na izborima za EU, na kraju krajeva, Atal je bio mlado lice poslato da nadmaši Džordana Bardelu, jednako svežeg lidera Nacionalnog skupa. Ironično, Bardela se sada smatra da će naslediti Atala u Matinjonu, veličanstvenoj rezidenciji francuskih premijera.
„S obzirom na to da je Atal bio veoma uključen u evropske izbore, kao oružje protiv Bardele, veliki poraz koji je pretrpeo Makronova stranka neće pomoći njegovim izgledima. On će takođe patiti jer se plasirao kao Makronov prirodni naslednik“, rekao je Bruno Kotres, politički istraživač sa Instituta Sciences Po.
Atal je takođe ponižen isključenjem iz Makronovih nedavnih političkih konsultacija, uprkos činjenici da će vanredni izbori gotovo sigurno okončati njegovu premijersku funkciju.
Sa jedne strane Atala na fotografiji je ministar unutrašnjih poslova Darmanin, pritišće rukama – kao u molitvi — lice. Sa druge strane je predsednik Narodne skupštine Žael Braun-Pivet, koji sumorno zapisuje.
Zatim, tu je i bivši premijer Eduar Filip, koji se upadljivo držao na distanci – čak je nestao da bi udahnuo morski vazduh u Le Havru, luci u Normandiji čiji je gradonačelnik postao 2020.
Filip, koji je bio premijer od 2017. do 2020., nekada se smatrao sledećim centrističkim predsednikom zemlje.
Poslednjih dana Filip se žešće distancirao od Makronovog užeg kruga, nazivajući poraz na izborima za EU „odbijanjem predsednika“ i postavljajući pitanje da li Makron treba da učestvuje u kampanji.
Na predstojećim parlamentarnim izborima Filipova grupa „Horizonti” prvi put će nastupiti kao posebna stranka, što podrazumeva izvesnu finansijsku nezavisnost. Takođe je počeo da neguje odnose sa konzervativnim političarima iz Les Republicains.
„Koalicija francuskog predsednika se brzo raspada“, rekao je politički analitičar Morel.
Prema Morelovim rečima, parlamentarni izbori će verovatno ojačati levicu i nacionalni skup Le Penove, koji će se smatrati najjačom alternativom 2027.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
