Makron neće proći prvi, ali pobediće u drugom krugu

Bar prema najnovijoj anketi koju je za list Les echos i Radio klasik uradila agencija Opinionway/OPRI. Prema toj anketi, Mari le Pen u prvom krugu pobeđuje sa 27 odsto glasova. U drugom krugu dobija 44 odsto glasova ako joj je protivnik kandidat desnice i centra Fransoa Fijon, koji je odlučio da ostane u trci iako je od početka februara izgubio šest procentnih poena, a 42 odsto, ako joj je protivnik bivši ministar ekonomije Emanuel Makron, samostalni kandidat. Prema anketi i podrška Makronu je u ozbiljnom padu od oko osam procentnih poena. Fijonu i Makronu su izgledi u prvom krugu podjednaki – 20 odsto.

Ali, kad su anketari Francuze direktno pitali „koga biste 7. maja 2017. voleli da vidite na mestu predsednika Francuske“ podjednak procenat – 21 odsto – naveo je Marin Le Pen i Emanuela Makrona za koga u svom ljutitom komentaru list Liberasion tvrdi da je u stvari kandidat medija kojima se komentator podsmeva jer navodno svog kandidata prikazuju kao onoga ko „neće proći prvi krug, ali će pobediti u drugom“. I pri tome Liberasion zna zašto su za Makrona gazde medija, tu se eksplicitno kao oligarsi navode vlasnici lista Mond Gzavije Nijel i Pjer Berž dok su interesi novinara manje jasni, ali zato zanimljiviji.

Kod francuskih oligarha-vlasnika medija, tvrdi Liberasion, paniku izazivaju najave mogućeg izlaska iz EU i preferiranje obeležja nacionalne države, oni su ubeđeni globalisti i njihovi su interesi najbolje očuvani uz status kvo kakav garantuje Makron. Živa je istina da je 39-godišnji bivši Rotšildov bankar sveprisutan u medijima bio i pre nego što se hrabro samostalno kandidovao za francuskog predsednika, a Liberasion ne optužuje vlasnike medija da direktno telefonom naručuju tekstove, naslovne strane ili povoljne sondaže javnog mnjenja za svog omiljenog kandidata, ali su, oh kako je to prozaično, na ključna mesta u svojim novinama namestili ljude koji znaju kako gazde dišu i kapilarno dobijaju uputstva o postupanju. To su, tvrdi Liberasion, ili makron-kompatibilni, eventualno makron-indiferentni, ni u kom slučaju makron-protivni, a još manje makron-neprijateljski ljudi.

Posle medijskih šefova Liberasion se hvata samih novinara. Izgleda da njima šefovi sa ovakvim makron-karakteristikama nisu baš nužni. Jer novinari u bazi uvek su oduševljeni za novo! To novo može da radi šta hoće, da zagovara najtvrđi status za medije, da glasa za zakone protiv koncentracije, „novinari cepte za novo, za mlado, za moderno, za dosad neviđeno“.

„Još ako to neviđeno ima umiljat osmeh i zube sreće, sve je u redu, teška artiljerija može da se rasporedi: nekonzistentne ankete koje testiraju njegove izglede u drugom krugu (iako iste ankete pokazuju da nema izgleda u prvom), tekstovi koji tvrde da će on Marin Le Pen ko ništa patosirati u drugom krugu, oduševljeni komentari njegovog humora i majstorstva sa kojima u prah i pepeo rasteruje glasine o svom privatnom životu, a i pokazao je takav nesumnjivi dar za borbu.

Nema program? Uostalom, čemu program? NJegove isprazne iskričave fraze mogao je da napiše bilo ko, ali samo on ih izgovara tako lepo! Eto, kaže Liberasion, zašto su mediji od Makrona napravili svoga miljenika. A to je opasna pozicija, nikad nije dovoljno to ponavljati.

Inače, iako je učestvovao na izborima za kandidata levice na predsedničkim izborima, i obavezao se da će podržati njihovog pobednika, Fransoa de Rigi, kandidat zelenih na tim izborima koji je dobio 3,82 odsto glasova, juče je objavio da se stavio na stranu Makrona. „Draža mi je koherentnost od poslušnosti“ izjavio je Rigi.