Makron nudi Korzici pregovore o autonomiji nakon nereda

Pariz bi mogao da ponudi „autonomiju“ Korzici, saopštila je francuska vlada, sugerišući da bi država možda bila voljna da olabavi svoj istorijski, centralizovani stisak nad tim mediteranskim ostrvom gde nastoji da smiri višednevne nasilne proteste, piše Gardijan.

„Spremni smo da idemo sve do autonomije – izvolite, reč je izgovorena“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanan uoči posete ostrvu, koja je usledila posle nemira u kojima je povređeno više od 100 ljudi.

Uz napomenu da su protesti na ostrvu stvorili veliku krizu vlade nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora u aprilu, Gardijan ističe da je ovo prvi put da je ministar u francuskoj vladi predložio autonomiju Korzici, ostrvu sa 330.000 stanovnika koje se nalazi bliže Italiji nego kontinentalnoj Francuskoj.

Rodno mesto Napoleona Bonaparte je deo Francuske od 18. veka i dok su njen status i pozivi na veću nezavisnost dugo uznemiravali Pariz, francuski predsednici su te pozive gurali pod tepih. Smatra se da ni Makron, tokom svog mandata od 2018, nije uspeo da pomeri pitanje reforme statusa ostrva, što je dodatno frustriralo autonomaše i korzikanske nacionaliste.

Pariz nije izneo detalje predloga o autonomiji ali bi, ukazuje Gardijan, rasprava mogla da ispita autonomni status u kojem Korzika preuzima određena zakonodavna ovlašćenja, kao što su oporezivanje, lokalni ekonomski razvoj i stambena pitanja na ostrvu, poznatom po velikom broju vikendica čiji vlasnici nisu Korzikanci.

Nasilje na protestima ovog meseca izazvano je premlaćivanjem korzikanskog zatvorenika Ivana Kolone, koji je osuđen za ubistvo visokog ostrvskog zvaničnika Kloda Erinjaka 1998, ukazuje francuski televizijski kanal Frans 24.

Darmanan je rekao da je osuđenog ubicu napao jedan zatvorenik džihadista navodno zbog „blasfemičnih“ komentara u njihovom zatvoru u Arlu, na jugu Francuske. On je napad, nakon kojeg je Kolona ostao u komi, opisao kao „očigledni teroristički čin“.

Međutim, korzikanski nacionalisti su okrivili francusku državu za napad na Kolona, kojeg mnogi smatraju herojem borbe za nezavisnost nakon što je bio u bekstvu 1.503 dana dok se krio u šikarama Korzike. Oni ukazuju na dugogodišnje odbijanje francuske države da prebaci Kolona i njegove saučesnike u zatvor na Korzici, bliže njihovim porodicama.

Tokom protekle dve nedjelje, ističe Frans 24, demonstranti su gađali zgrade vlade i francuske simbole, uključujući nacionalnu zastavu. Tužioci su saopštili da su tokom sukoba u gradu Bastiji, samo u nedelju, 13. marta, povređene najmanje 102 osobe, od kojih 77 policajaca.

Vlada je pokušala da smiri gnev ukidanjem statusa „posebnog zatvorenika“ Koloni i dvojici njegovih saučesnika, koji im zabranjuje da budu prebačeni u zatvor na Korzici. Međutim, ističe francuski televizijski kanal, taj potez nije uspeo da umiri demonstrante koji su zakasnelu odluku doživeli kao dodatnu uvredu.

Osim povratka korzikanskih zatvorenika, nacionalisti dugo traže veća ovlašćenja za ostrvo i priznavanje korzikanskog kao zvaničnog jezika. Takvi zahtevi su veoma osetljivi u Francuskoj, gde političari rutinski ističu potrebu da zaštite jedinstvo i nacionalni identitet zemlje, dok stručnjaci upozoravaju da je usred rastuće frustracije zbog nedostatka napretka, strpljenje Korzikanaca sve manje.

Dok je potez Pariza kojim je Korzici ponuđena mogućnost autonomije s oprezom pozdravio predsednik ostrvskog veća Žil Simeoni, rekavši da ustupak otvara „perspektive koje treba učvrstiti“, rivali Makrona na izborima optužuju ga za kapitulaciju i kršenje drevnog francuskog principa unitarne države, ukazuje Tajms.

Predsednička kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen rekla je da Makron šalje „katastrofalnu poruku“ popuštajući izgrednicima koji podržavaju ubicu prefekta države. Kandidatkinja konzervativnih republikanaca Valeri Pekres rekla je da predsednik „popušta nasilju“, dok je na levoj strani, An Idalgo, kandidatkinja socijalista i gradonačelnica Pariza, kazala da je Makronova ponuda izborni trik da pridobije naklonost Korzike.

Simeoni je jedan iz nove generacije umerenih nacionalističkih lidera na Korzici koji traže autonomiju kao realno rešenje za nevolje ekonomski problematičnog ostrva, koje u velikoj meri zavisi od finansija iz Pariza. Uoči sastanka s Darmananom on je rekao da Korzika ne traži ništa više od autonomnog statusa koji je „obično pravo za mnoge evropske regione, a posebno za sva glavna ostrva u Sredozemnom moru“.

Ipak, ukazuje Tajms na ocene analitičara, pokreti za davanje novih ovlašćenja mogli bi da otvore put zahtevima za poseban tretman Bretonaca, Baskijaca i nacionalistički orijentisanih građana iz drugih francuskih regiona.

Identitet Francuske kao nacije kroz vekove je iskovan uspehom vladara u forsiranju uniformnosti među provincijama i kneževinama dok su, dodaje londonski list, lokalni parlamenti ukinuti i nametnuta odanost Parizu.

Bivši predsednik Fransoa Miteran dao je skromna ovlašćenja regionalnim većima 80-ih, kada je i Korzika dobila skupštinu i ograničenu izvršnu vlast. Uprkos tome, naglašava Tajms, Francuska ostaje jedna od najcentralizovanijih država na svetu.