Makron posle tri godine u Jelisejskoj palati pliva u nepoznatom

Centrista Makron je pre tri godine svojim pristalicama rekao da „neće uvek biti lako i da će njegov zadatak biti težak“. Predsednik Francuske 7. maja ove godine sa svojom vladom treba da preseče da li je zemlja spremna da 11. maja krene u prvu fazu izlaska iz krize izazvane pandemijom korona virusa.

Makron je 16. marta uveo opšti karantin stanovništva rekavši da će sve reforme u toku biti prekinute počev od reforme penzija, koja ja izazvala talase nezadovoljstva bez presedana u društvu, preneo je list Nuvel observater (Le Nouvel Observateur) u tekstu pod naslovom „Makron posle tri godine u Jelisejskoj palati pliva u nepoznatnom“.

Vlasti su od početka epidemije obećale pomoć zdravstvu, preduzećima i najugroženijima, ali Makron nema nameru da samo obnovi privredu u zastoju zbog epidemije korona virusa, već i da nastavi prekinute reforme posle epidemije.

Francuski predsednik smatra da posle epidemije sledi period u kojem „je sve moguće“. Makron je 13. aprila usred karantina i epidemije rekao Francuzima da je on prvi spreman za nastavak aktivnosti i da zauzme i drugačiji pristup rešavanju situacije.

Predstavnici vladajuće stranke Republike u pokretu (La Republique en marche – LREM) smatraju da predsednik Francuske ne može da nastavi svoj petogodišnji mandat tamo gde je zaustavljen zbog epidemije.

Šef države okuplja tim kako bi pokrenuo nekoliko ključnih tema – suverenitet nacije kroz francuske domaće proizvode kako bi se smanjila „zavisnost“ iz inostranstva, solidarnost i ekologiju.

Zavisnost Francuske od nekih proizvoda iz Kine, kao što su maske i druga oprema potrebna u borbi protiv korona virusa, uverila je Makrona da je neophodno da Francuska „vrati svoj industrijski suverenitet u nekim oblastima“, preneo je francuski list.

Nuvel observater je dodao da je Makron u aprilu diskretno priznao da suverenitet nije baš nešto što odgovara njegovom dosadašnjem imidžu, ali je odlučio da se bavi tim pitanjem.

Njegovo okruženje je navelo da Makron kroz to pitanje želi da Francuzima „ulije osećaj da su gospodari svoje sudbine ako rade na svojim proizvodima koji su od vitalnog značaja“.

List Lezeko (Les Echos) se bavi pitanjem popularnosti francuskog predsednika navodeći da ona trenutno oscilira jer su Francuzi zabrinuti zbog epidemije, ali dodaje da je Makron sačuvao „čvrsto jezgro“ podrške koju ima od dolaska u Jelisejsku palatu.

Popularnost Makrona u naredne dve godine pre narednih predsedničkih izbora 2022. godine u velikoj meri će zavisiti od uspeha ublažavanje mera karantina, ali i od upravljanja ekonomskom i društvenom krizom, ocenio je list.

Njegov mandat su pored epidemije korona virusa obeležili i štrajk železnice zbog reforme penzija kao i protesti gradjanskog apolitičkog pokreta „Žuti prsluci“.

Makron, rodjen 1977. godine, bankar po profesiji, najmladji je predsednik Francuske koji ne pripada nijednoj tradicionalnoj stranci, levici ili desnici, čiji su se predstavnici smenjivali na predsedničkim funkcijama.

On je osmi predsednik Francuske od uvodjenja Pete Republike 1958. godine i nasledio je socijalističkog predsednik Fransoa Olanda (Francois Hollande) koji je vladao od 2012. do 2017. godine.