Makron priznao odgovornost Francuske, ali se nije izvinio za genocid u Ruandi

Makron je po dolasku u Kigali priznao odgovornost Francuske za genocid kada su Huti 1994. ubili više od 800.000 Tutsa i umerenih Huta, ali i rekao da Francuska „nije bila saučesnik“ u genocidu.

Predsednik Ruande Pol Kagame je na zajedničkoj konferenciji za novinare pozdravio Makronovu izjavu, ocenjujući da „njegove reči vrede više od izvinjenja“.

On je takođe pozdravio „veliku hrabrost“ svog „prijatelja“ Makrona.

Predsednik glavne organizacije preživelih Ibuka Egide Nkuranga je izrazio žaljenje što se Makron „nije jasno izvinio u ime francuske države“ ili „zatražio oproštaj“. Ali, „on je zaista pokušao da objasni genocid i odgovornost Francuske. To je veoma važno, to pokazuje da nas razume“, dodao je Nkuranga.

Makron je rekao da izvinjenje, koje su želeli i francuski političari, nije „prikladno“ i da se on opredelio za „priznavanje činjenica“. Po pitanju oproštaja, rekao je da „nije on taj koji može da ga da“.

U govoru na spomen obeležju genocida u Kigaliju, gde su posmrtni ostaci više od 250.000 žrtava genocida, Makron je izrazio nadu da će oni koji su „prošli kroz tamu“ genocida mogu „da daju oproštaj“.

Makronov cilj je bio da „finalizuje“ normalizaciju odnosa sa Ruandom nakon „27 godina gorke distance… nerazumevanja, iskrenih, ali neuspešnih pokušaja zbližavanja“.

Nikola Sarkozi, jedini francuski predsednik koji je posetio Kigali od genocida, već je 2010. godine priznao „ozbiljne greške“ i „neku vrstu slepila“ francuskih vlasti što je imalo „potpuno dramatične“ posledice.

Za Makrona, Francuska „nije bila saučesnik“ u genocidu, što je i zaključeno u izveštaju istoričara.

Pitanje uloge Francuske pre, tokom i nakon genocida nad Tutsima u Ruandi već godinama je goruća tema, što je dovelo i do prekida diplomatskih odnosa Pariza i Kigalija izmedju 2006. i 2009. godine.

To je nadomešteno nizom inicijativa Francuske za izlazak iz krize, uključujući i izveštaj istoričara koji su zaključili da je Francuska bila odgovorna, kao i da su tadašnji predsednik Fransoa Miteran i njegovo okruženje bili „slepi“ pred rasističkim i genocidnim zanosom vlade Huta koju je podržavao tadašnji Pariz.

U cilju konkretizacije normalizacije odnosa, Makron je danas najavio skorašnje imenovanje ambasadora u Ruandi pošto je to mesto upražnjeno od 2015. godine.

Francuski predsednik je obećao i da „niko ko je osumnjičen za zločin genocida ne može da pobegne pravdi“, dok više njih živi u Francuskoj.

Francuska delegacija je došla i sa 100.000 doza vakcina protiv korona virusa, obezbedjenih iz programa Kovaks.

Opozicija u Ruandi je uoči posete izrazila žaljenje što Makron ćuti na autoritarnu vlast i kršenja ljudskih prava režima Pola Kagamea koji je šef države od 2000. godine. Izmene Ustava iz 2015. omogućavaju mu ostanak na vlasti do 2034. godine.