Makron reizabran za predsednika Francuske

Projektovani rezultat, ako budu i potvrđeni, objavljeni neposredno nakon zatvaranja birališta u odlučujućem drugom krugu izbora, učinili bi Makrona prvim francuskim predsednikom u dve decenije koji je osvojio drugi mandat.

Zvanični rezultati se očekuju kasnije uveče, ali projekcija znači da Makron može biti uveren da je obezbedio još pet godina u Jelisejskoj palati, piše Politco.

I zvaničnici EU će odahnuti, pošto je Emanuel Makron obećao da će nastaviti da sprovodi svoju proevropsku agendu. Prema tradiciji, Makronovo prvo putovanje kao novoizabranog predsednika bilo bi u Nemačku da bi istakao važnost francusko-nemačkih odnosa u srcu EU, podseća politico.eu.

https://twitter.com/ElisaBraun/status/1518272177866477573?s=20&t=BMqmvXen1-6kmyzc741nXA

Makron je rekao da će njegov premijer Žan Kasteks ostati na funkciji u ako predsednik osvoji još jedan mandat.

“Ako mi Francuzi veruju, Žan Kasteks će i dalje biti pored mene sledeće nedelje“, rekao je Makron na kraju svoje kampanje u petak, “jer nam je najpre potrebna tranzicija, a on je fantastičan, posvećen čovek koji je obavio izvanredan posao”.

Međutim, dugoročna budućnost Kasteksa je daleko od jasne. Francuski premijer obično nudi ostavku nakon što su rezultati predsedničkih izbora zvanično proglašeni (što se očekuje 27. aprila), a Makron bi možda želeo da predstavi novo lice uoči parlamentarnih izbora u junu.

Izjave građana sa birališta ukazuju da danas glasaju za „manje zlo“, tačnije glasaju za Makrona samo da ne bi pobedila Le Pen.

Šezdesetosmogodišnja penzionerka Nadin, koja je rođena u 18. arondismanu Pariza i nekada je išla u osnovnu školu na tom biračkom mestu, rekla je da je bez entuzijazma glasala za Makrona.

“Ja sam socijalista i nema niko ko predstavlja socijalizam,“ kaže, dodajući da je uvek glasala za levicu – i da je polagala velike nade u neuspelu levičarsku predsedničku kandidatkinju Kristijanu Taubira koja je ispala iz kampanje pre prvog kruga.

„Glasala sam zato što ne želim pobedu Le Penove, dodala je. “Mi ovde ne glasamo za, mi glasamo protiv“. Ali Nadin je sumorna u pogledu stanja francuske politike. “Kada bih mogla da napustim Francusku, napustila bih“, rekla je.

Sara, 26.godišnjakinja koja radi u bioskopu, tvrdi da se oseća razočarano kampanjom. “Bilo je malo gluposti, a najzanimljivije teme su stavljene po strani“, kaže ona, dodajući da se pitanja životne sredine i ljudskih prava jedva pominju uprkos njihovoj važnosti.

Takođe je glasala za Melanšona u prvom krugu i sada bez entuzijazma podržava Makrona – iako se to ne može reći za njene prijatelje. Sara tvrdi da poznaje “prilično“ ljudi njenih godina koji će se uzdržati ili poništiti svoj glasački listić na današnjem ključnom glasanju.

Jedan par u penziji koji je pet decenija živeo u 18. arondismanu Pariza, 80-godišnja Kristijan i Leonor, kažu da osećaju obavezu da danas glasaju čak i ako to nije njihov omiljeni kandidat.

“Želim da blokiram Nacionalno okupljanje… ovo je glasanje protiv Le Penove“, kaže Kristijan, tvrdeći da su oboje izabrali Melanšona u prvom krugu, ali da će sada glasati za aktuelnog predsednika.

“Oduševljeni smo do te mere da moramo da izaberemo predsednika“, rekla je Leonor.

Ali ostaje im nepoznanica šta će doneti narednih pet godina.

„Političari govore toliko stvari, a kada su na vlasti, na kraju rade tri četvrtine svog programa“, sarkastično kaže Leonor, ali kasnije tvrdi da još uvek ima nadu da će Makron ispuniti neka od svojih obećanja ako bude ponovo izabran.

Selija Tijam, 24, studentkinja prava, koja je glasala za levičara Žan Lik Melanšona u prvom krugu izbora, kaže da je razočarana Makronovom neposvećenošću prema mladim biračima.

Tijam je, takođe, rekla da je glasala za Makrona samo da spreči Le Penovu da pobedi.

U 18. arondismanu Pariza – jednom od najmultikulturalnijih oblasti u gradu gde je skoro 42 odsto birača izabralo kandidata krajnje levice Žan-Lika Melanšona pre dve nedelje – birači se tiskaju da glasaju. Mnogi nevoljno podržavaju Makrona, u pokušaju da spreče kandidatkinju krajnje desnice Marin Le Pen da večeras osvoji ključeve Jeliseja.

Stopa uzdržanosti od 28 odsto bila bi, kako se ukazuje, najveća zabeležena od 1969. kada se 31,1 odsto francuskih birača uzdržalo od glasanja u drugom krugu izbora, – kandidati su bili golista Žorž Pompidu i centrista Alen Poer, i to su prvi održani izbori od ostavke predsednika Šarla de Gola ranije te godine.

Iako nije neočekivano, tako visoka stopa apstinencije loša je vest za predsednika Emanuela Makrona. Njegov tim je izrazio zabrinutost da bi opozicioni kandidati mogli da iskoriste visoku stopu apstinencije da dovedu u pitanje njegov legitimitet ako na kraju osvoji drugi mandat.

Tokom kampanje Makronovo vođstvo nad Le Pen u anketama u drugom krugu bilo je manje nego u bilo kom trenutku u trci 2017. Ulaskom u poslednju nedelju izbora, brojke aktuelnog predsednika ponovo su porasle, kao što je pokazala anketa Politico.

Rezultati izbora će oblikovati ne samo budućnost Francuske, već i EU. Dok je Makron branio svoju proevropsku agendu, program Marin Le Pen — uključujući drastične promene na jedinstvenom tržištu — u velikoj meri nije kompatibilan sa pravilima bloka kakva trenutno postoje.

Zvanični rezultati  očekuje se da budu objavljeni kasnije uvečei.