Makron: Rusi popločali put Asadovoj vojsci

Makron je u jednom intervjuu rekao da ograničavanje raketnih napada na konkretne ciljeve nije bio Trampov prvobitan plan. „Ubedili smo ga da treba da usmerimo napade samo na lokacije na kojima se proizvodi hemijsko oružje, pošto su stvari malo izmakle kontroli zbog njegovih tvitova“, rekao je Makron, misleći na Trampov prošlonedeljni post na Tviteru u kojem kaže: „Rusijo spremi se, zato što projektili stižu, lepi i novi i pametni“. Makron je dodao i da je, pre deset dana, Tramp rekao da bi SAD trebalo da se povuku iz Sirije. „Ali mi smo ga uverili da je neophodno da ostanu tamo i to na duže“, kaže Makron.

„Misija SAD se nije promenila – predsednik je bio jasan o tome da želi da se američki vojnici što pre vrate kući. Odlučni smo u nameri da potpuno uništimo Islamsku državu i da stvorimo uslove koji će sprečiti njen povratak. Osim toga, očekujemo da naši regionalni saveznici i partneri preuzmu veću odgovornost, kako vojnu tako i finansijsku, za obezbeđivanje regiona“, rekla je portparolka Bele kuće Sara Sanders u odgovor na Makronovu izjavu.

Najavljujući napad na Siriju tokom obraćanja naciji u petak uveče u Vašingtonu, Tramp je insistirao na tome da „Amerika nema nameru da bude prisutna u Siriji na neodređeno vreme, ni pod kakvim okolnostima“. Oko 2.000 američkih vojnika nalazi se na terenu u istočnoj Siriji.

Možda deluje neobično što francuski predsednik govori o tome kako je on upravljao politikom SAD o vojnim pitanjima na Bliskom istoku, ali zapadni mediji navode da su Makron i Tramp tokom proteklih godinu dana razvili prijateljski odnos. Makron je prošle godine pozvao Trampa na proslavu Dana Bastilje, a ovog meseca će otputovati u Vašington u državnu posetu. Njih dvojica su više puta razgovarali telefonom u danima pred vazdušni udar na Siriju. Makronova odluka da naredi da se Francuska pridruži Britaniji i SAD u vojnim udarima na Siriju označila je novu fazu u njegovom predsednikovanju. To je prvi put da je najmlađi francuski predsednik, koji je na toj funkciji godinu dana, upotrebio svoju ulogu vrhovnog komandanta vojske da naredi vojni udar.

Napad na Siriju – tokom kojeg su SAD, Francuska i Velika Britanija ispalile preko 100 projektila na tri postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja zbog napada otrovnim gasom u Dumi 7. aprila – je prva velika vojna operacija od kako je Makron izabran za predsednika u maju prošle godine. Makron je ponovio da postoji dokaz da je sirijski režim sproveo napad hemijskim oružjem i dodao: „Došli smo do trenutka kada su napadi na Siriju bili neophodni kako bi međunarodna zajednica povratila kredibilitet“.

On je rekao da su, zbog toga što nije uspostavljena jasna „crvena linija“, ruske vlasti pomislile da su „ljudi iz međunarodne zajednice slabi“ i dodao da je „ruski predsednik Vladimir Putin sada shvatio da to nije tako“. Makron kaže da je Rusija, koja politički i vojno podržava režim Bašara al-Asada, „popločala put za akcije sirijske vlade“. „Naravno da su oni (Rusi) saučesnici. Nisu oni sami koristili hlor ali su metodično radili na tome da onemoguće međunarodnu zajednicu da diplomatskim kanalima zaustave upotrebu hemijskog oružja“, izjavio je francuski predsednik.