Foto: EPA-EFE/GONZALO FUENTES Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da ne odbija da isključi slanje kopnenih trupa u Ukrajinu, ali je rekao da ne postoji konsenzus o tom koraku, prenosi Gardijan.
Makron je, na sastanku 20 uglavnom evropskih lidera u Parizu koji je sazvao kako bi pojačao evropski odgovor na rusku vojsku koja napreduje unutar Ukrajine, rekao je da „ne postoji konsenzus da se zvanično podrže bilo kakve kopnene trupe. Međutim, ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve što možemo da Rusija ne pobedi“.
„Moramo učiniti sve što možemo da postignemo svoj cilj“.
Ovo je prvi put da postoji tako otvorena diskusija o nacionalnim državama koje kolektivno gledaju na obezbeđivanje trupa za podršku iscrpljenoj ukrajinskoj vojnoj sili.
Govoreći na kraju sastanka, Makron je upozorio: „Došlo je do promene stava Rusije. Ta država nastoji da zauzme dalju teritoriju i gleda ne samo na Ukrajinu, već i na mnoge druge zemlje, tako da Rusija predstavlja veću opasnost“.
Među prisutnima na sastanku bili su nemački kancelar Olaf Šolc, ministar spoljnih poslova Velike Britanije lord Kameron, poljski predsednik Andžej Duda i holandski premijer Mark Rute. Prisustvovali su zvaničnici relativno nižeg ranga iz SAD i Kanade.
Na sastanku koji je Makron žurno sazvao nakon što je ukrajinska linija fronta počela da se raspada dogovoreno je da se fokusira na pet ključnih oblasti delovanja: sajber odbrana, zajednička proizvodnja vojnog oružja i municije za Ukrajinu, odbrana zemalja koje su direktno ugrožene ruskom ofanzivom kao što je Moldavija, veća vojna zaštita Ukrajine na granici sa Belorusijom koju podržava Rusija i razminiranje Ukrajine.
Takođe je najavio novu koaliciju koja će obezbediti raketne sposobnosti dugog i srednjeg dometa.
Insistirajući da je poraz Rusije od suštinskog značaja za mir i bezbednost u Evropi, on je rekao da je neophodno da Evropa pređe sa reči na dela kako bi se donele jasne odluke o izgradnji evropskog odbrambenog stuba nezavisnog od Amerike.
Upitan o mogućnosti nastavka podrške Ukrajini u kontekstu američkih predsedničkih izbora u novembru, on je rekao: „Ne možemo da čekamo da ishod američkih izbora odluči kakva će biti naša budućnost. Budućnost Evrope je u pitanju, tako da je na Evropljanima da odluče. Ako drugi žele da se pridruže i pomognu, fantastično, ali to je samo dodatni bonus“.
On je rekao da je to neophodno ne zato što je Evropa bila pesimistična, prkosna ili uplašena, već jednostavno zato što je u pitanju budućnost Evrope.
Rusija, rekao je, „ne može da dobije ovaj rat. To je jedini agresor. To je jedina zemlja koja je pokrenula ovaj rat. Rusija sada očigledno utiče na našu sopstvenu bezbednost i kroz tradicionalni i hibridni rat. Ali dodao je „mi nismo u ratu sa ruskim narodom“.
Makron je rekao da trenutno 30 odsto svih finansijskih sredstava za Ukrajinu dolazi iz Evrope, ali je dodao da je to moguće povećati daljim bilateralnim sporazumima i sporazumima na nivou EU kako bi se zalihe municije ukupno povećale tri puta.
On je priznao da Evropa nije ispunila svoje preoptimistično obećanje da će Ukrajini obezbediti milion komada municije.
On je rekao da je obezbeđivanje municije sada „glavni prioritet“, ukazujući na nestašicu baruta koja stvara uska grla. Ali on je tvrdio da evropske zemlje imaju manevarskog prostora kako da povećaju proizvodnju u Evropi, tako i da kupe viškove zaliha municije van Evrope za predaju Ukrajini, što je predlog koji je iznela Češka Republika.
„Sa jedne strane dolazi geopolitički šok i to opravdava ono što su Estonci predložili“.
Cilj je, kako je rekao, da se osigura da Ukrajina može pregovarati o miru i vratiti se punom teritorijalnom suverenitetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
