Makron se socijalno distancirao od medija

Kako piše politico.eu – veća je verovatnoća da će se Makron sastati sa nekim inostranim zvaničnikom ili posetiti pogone za proizvodnju zaštitnih maski nego da će odgovoriti na novinarska pitanja o najvećoj krizi sa kojom se suočava država u proteklih nekoliko decenija.

Od kada je ustoličen u predsedništvu pre dve godine, sazvao je samo jednu konferenciju za štampu, podseća ovaj portal.

Makronova „on the record“ interakcija sa medijima od marta ograničena je isključivo na odgovaranje na mali broj pitanja – nakon susreta sa stranim zvaničnicima ili na marginama obilazaka izvan Jelisejske palate.

Dao je ukupno pet intervjua koji se detaljno pregledaju u palati pre objavljivanja. Jedino se intervju koji je dao ove nedelje ticao širokog spektra tema.

Uobičajeno je, kažu, da se u Jelisejskoj palati pregledaju prepiske intervjua ministara, da predsednikova kancelarija bira ne samo medijske kuće koje ga intervjuišu, već i novinare. Predsednik čak sugeriše svom timu za društvene medije šta i kada treba tvitovati.

Pri tom, Makron nema portparola niti sekretara za štampu.

Umesto na konferencijama za medije on se radije obraća građanima preko televizije govorima iz svoje kancelarije u palati, zbog čega ga neki porede sa britanskom kraljicom Elizabetom, koja se izuzetno retko obraća javnosti (svega nekoliko puta tokom 68 godina njene ceremonijalne vladavine).

Za razliku od britanske kraljice, Makron nije ceremonijalni lider, već po Ustavu Francuske pete republike predsednik je među najuticajnijim funkcionerima u bilo kojoj zapadnoj demokratiji, neka vrsta republičkog monarha, bez uticajnih protivteža kakav je na primer u Americi Kongres.

Makronova distanca od medija otvara pitanja koja prevazilaze novinarski pristup jer zadire u srž odgovornosti u demokratiji.

„U vreme kada Francuzi žele blizinu održao je četiri govora. To je neverovatno, to nikada nisam video“, kaže Frank Luvrije, koji je bio savetnik za komunikaciju kada je konzervativac Nikola Sarkozi bio u Jelisejskoj palati.

„To slabi njegove odnose sa Francuzima“.

Nasuprot tome, lider SAD Donald Tramp, koji često saziva konferencije za štampu, neretko naziva novinare „neprijateljima naroda“.

Britanac Boris Džonson često se obraćao medijima pre i nakon svog izlečenja od kovida 19. Nemačka kancelarka Angela Merkel je dobila međunarodne hvale jer je na konferencijama detaljno objašnjavala o izazovima u obuzdavanju virusa korona.

„Mislim da ne želi da mu se postavljaju neugodna pitanja i želi da u potpunosti kontroliše svoju komunikaciju. To je značajan demokratski problem“, smatra Kloe Moren, koja je bila savetnica za javno mnjenje dvojice premijera u vreme predsednika Fransoa Olanda, socijalističkog prethodnika Makrona.

„To je problem u Francuskoj, ako predsednik odluči da ne prihvati pitanja može proteći pet godina, a da nikome ne odgovori“, dodaje Morin.

Makronovu odluku da izbegava konferencije za štampu ne treba pogrešno shvatiti, tvrde ljudi koji su radili s njim.

„Predsednik sluša radio, čita sve“, kaže je Natali Budon, koja je bila Makronova savetnica za komunikacije u međunarodnim poslovima do kraja marta.

„Do našeg jutarnjeg brifinga on bi pročitao više stvari nego ja. On ne prezire štampu, niti je ravnodušan“.

Anketiranje onih koji su slušali poslednji Makronov govor u junu pokazalo je da je za 53 odsto istupanje predsednika bilo neuverljivo.

Tokom nedavne Makronove posete bolnici u Parizu nije bilo moguće prisustvo novinara, reportera, kamermana – isključivo predsednik sa svojim zvaničnim fotografom i videografom.

Na njegovom Tviter nalogu objavljen je kratak snimak na kome se vidi kako gleda u grupu medicinskog osoblja koje aplaudira, što ostavlja utisak da tapšu njemu.

Jedan od prisutnih medicinara kasnije je objasnio da su prethodno imali tešku diskusiju i da je aplauz bio namenjen njegovim kolegama koji naporno rade tokom krize.

Iako je zastupao stav da se neće upuštati u privatne razgovore sa novinarima zbog kojih je njegov prethodnik upao u probleme, Makron je 10. juna ručao sa nekoliko novinara.

Sledećeg dana se u francuskoj štampi pojavila bujica članaka, bez jasnih naznaka o izvoru informacija.

Stručnjaci za komunikacije tvrde da bi neformalni susreti mogli biti korisni za omogućavanje političarima da slobodno govore o osetljivim temama, ali najbolje u kombinaciji sa događajima koji se snimaju kako bi dobili jasne poruke u javnosti.

Iako Makron izbegava konferencije za štampu, to ne znači da ne želi da bude u centru pažnje – o čemu svedoči njegova odluka da ovog meseca imenuje ne tako poznatog Žana Kasteksa (pre imenovanja bio je visoki državni službenik sa zadatkom da koordinira ublažavanje posledica virusa korona) za premijera. Stoga imenovanje predsedničkog sekretara za štampu koji bi se pojavljivao u medijima češće nego predsednik deluje verovatno isto kao i predstojeća Makronova konferencija za novinare, zaključuje politico.eu.