Makron doputovao kod Šolca da pokažu jedinstvo uoči junskih izbora za Evropski parlament

Makronova poseta glavnom gradu Berlinu, te Drezdenu na istoku i Minsteru na zapadu, prva je državna poseta nekog francuskog predsednika Nemačkoj u protekle 24 godine. Smatra se testom nemačko-francuskih odnosa koji pokreću kreiranje politike EU u vreme velikih izazova za Evropu – od rata u Ukrajini do mogućeg izbora Donalda Trumpa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država u novembru.

Makron i nemački kancelar Olaf Šolc imaju različite stilove vođstva i javno su se sukobili o više pitanja – od odbrane do nuklearne energije, ali nedavno su postigli kompromise na različitim frontovima – od fiskalne reforme do tržišnih subvencija.

„Postoje tenzije u nemačko-francuskim odnosima, ali delom upravo zato što su se bavili nekim teškim temama“, izjavio je Jan Vernert iz Instituta „Žak Delor“ u Berlinu, napominjući da su se dve zemlje složile o potrebi proširenja EU na istoku, između ostalog.

Francuski predsednik je, u pratnji supruge Brižit Makron, započeo posetu Nemačkoj sastankom u Berlinu sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajer, nakon čega je predviđena šetnja kroz Brandenburšku kapiju s gradonačelnikom Berlina Kaijem Vegnerom.

Makron će se u ponedjeljak uputiti u Drezden, gde će održati govor ispred crkve koju su uništili zapadni saveznici u Drugom svetskom ratu, a utorak će krenuti u Minster.

Možda najvažniji deo njegovog putovanja biće sastanak dve vlade koje će u utorak pokušati da pronađu zajednički jezik oko dva glavna pitanja – odbrane i konkurentnosti.

Dve zemlje će pokušati da usaglase stavove i o agendi EU za narednih pet godina, s obzirom na očekivani jak rezultat krajnje desnice na evropskim izborima koji će biti održani od 6. do 9. juna, a očekuje se da će to otežati donošenje odluka u EU.

Jedna od ključnih razlika Francuske i Nemačke odnosi se na evropsku odbranu, posebno ako Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima 5. novembra.

Ranije ove godine, bivši američki republikanski predsednik rekao je ne samo da neće zaštititi članice NATO od budućeg napada Rusije ako njihovi doprinosi toj alijansi zaostanu, već će ohrabriti Rusiju „da radi šta želi“.

Francuska, koja ima nuklearno oružje, zalaže se za samodovoljniju Evropu u pitanjima odbrane i bila je nezadovoljna odlukom Nemačke da kupi uglavnom američku opremu za evropski projekat izgradnje kopnenog integrisanog evropskog sistema protivvazdušne odbrane koji uključuje sposobnost protiv balističkih projektila (Sky Shield).

Nemačka kaže da ne postoji verodostojna alternativa američkom vojnom kišobranu i da Evropa nema vremena da čeka da se domaća odbrambena industrija pripremi za pretnje poput ruske.