Makron, Šolc i Dragi u Kijevu: Podele oko toga kuda ide rat i kako ga okončati

U Kijevu ne kriju da strahuju da dolazak lidera Francuske, Nemačke i Italije, Emanuela Makrona, Olafa Šolca i Marija Dragija, može značiti da će oni nastojati da kod ukrajinskih vlasti izdejstvuju saglasnost za mirovni sporazum povoljan za Moskvu.

Francuski list Mond prenosi tumačenje visokog francuskog zvaničnika bliskog Makronu da poseta trojice evropskih čelnika „treba da omogući da se nađe ravnoteža između prirodnih težnji Ukrajine da se približi Evropskoj uniji i činjenice da se ne sme poremetiti stabilnost i razbiti Evropska unija“.

Makron je izjavio da će se „u određenom trenutku, na jednoj tački morati pregovarati s Rusijom o obustavi rata“.

Ipak, pitanje da li Ukrajini, a možda i Moldaviji i Gruziji dati status kandidata ili potencijalnih kandidata za članstvo izaziva podele među članicama EU uoči rasprave na samitu iduće nedelje, a na to se nadovezuje i očekivana rasprava o predlogu Makrona da se stvori „lagano pravno utemeljena“ Evropska politička zajednica.

Diplomatski zvaničnici u sedištu EU u Briselu preneli su da rasprava na samitu tek treba da pokaže da li većina članica Unije to smatra ostvarivim, imajući u vidu i da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predložio stvaranje Evropske geopolitičke zajednice, snažnije usmerene na bezbednost, dakle nešto više od „političke“ strukture saradnje.

Ali isto kao kad je reč o davanju statusa kandidata Ukrajini, razlike među partnerima u Uniji su pojačane i oko ciljeva rata s Rusijom, posebno posle Makronove izjave da „ne sme da se ponizi Rusija“. Jedan francuski analitičar objasnio je da se tu na umu ima istorija, odnosno činjenica da su teške reparacije, plaćanja za ratnu štetu nametnuta Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, izazvale revanšizam i rađanje nacizma.

Poljska, baltičke zemlje i Švedska najupornije zahtevaju da se u ratu do kraja podržava Kijev, bez obzira koliko dalek mogao izgledati poraz Moskve.

Francuska, Nemačka i Italija su pristalice umerenije struje i misle da treba pomagati Ukrajini i ujedno pregovarati s Moskvom da se rat okonča, navodi Mond.

Vašington je odobrio dodatnih milijardu dolara za isporuku teškog naoružanja Ukrajini, a američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je na zasedanju ministara odbrane članica NATO-a da je presudna bitka za Donbas.

Direktor italijanskog časopisa za geopolitiku Limes Lućo Karaćolo smatra, međutim, da je odlazak čelnika Francuske, Nemačke i Italije u Kijev „vredan hvale, ali da o prestanku ove faze rata neće odlučiti Evropljani“, već da se to jedino može dogoditi u direktnom dijalogu SAD i Rusije.

Karaćolo ukazuje na činjenicu da je na američkoj strani vidljiva ratobornost, a da je Rusija odlučna da dublje prodre u Donbas i upozorava da je „jedino izvesno, da taj sukob, koji je toliko duboko ušao u brazde rata, u svakom trenutku može da izmakne kontroli“.