Makron, Šolc i Dragi u Kijevu: Ukrajini status kandidata za EU uz uslove? 1Foto: EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL MAXPPP OUT

Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi stigli su jutros u Kijev, prvi put od početka rata Rusije u Ukrajini, u, kako se ocenjuje, istorijskom zajedničkom putovanju.

Sat vremena nakon dolaska oglasile su se sirene za uzbunu, javljaju ukrajinski mediji.

Ukazuje se i da je Šolc kazao da „želimo da pokažemo ne samo solidarnost, već i da uverimo da će se pomoć koju organizujemo – finansijska, humanitarna, ali i kada je u pitanju oružje – nastaviti. I da ćemo to nastaviti sve dok je to neophodno za borbu Ukrajine za nezavisnost“.

Posetili su i Irpin, predgrađe severozapadno od Kijeva gde su ruske snage uništile zgrade, mučili i ubijali civile tokom nedelja okupacije.

Trojica lidera krenula su noćnim vozom za Kijev a fotografije je objavila La Republika u četvrtak rano ujutro.

Zajednička poseta lidera tri najveće ekonomije EU ima važnu simboličku težinu, posebno uoči sastanka lidera EU sledeće nedelje, kada treba da odluče da li Ukrajina treba da dobije status kandidata za pridruživanje bloku. Još uvek je nejasno šta će Makron, Šolc i Dragi reći tim povodom.

Dok su drugi zapadni lideri već bili u Kijev od izbijanja rata, poseta šefova tri najveće ekonomije EU ima ogromnu simboličku težinu i potencijalno bi mogla da dovede do značajnih političkih i vojnih promena.

I Šolc i Makron su u prošlosti rekli da neće putovati u Kijev samo radi fotografisanja. Zvaničnici su rekli da Šolc nije bio impresioniran posetom Borisa Džonsona u aprilu, koju su Nemci videli kao britanski premijer koji je iskoristio priliku da se odvoji od sopstvenih unutrašnjih problema.

Visoki zvaničnici u Parizu i Berlinu su više puta ponavljali da će lideri otputovati u Kijev samo ako imaju nešto važno da najave i razgovaraju – bar do koje će sada morati da dođu.

Tokom posete Moldaviji u sredu, koja takođe traži status kandidata za članstvo u EU, Makron je držao otvorena vrata i za Kijev i za Kišinjev.

„Želim da pošaljemo jasan i pozitivan signal, ali moramo da izgradimo jednoglasnost među članicama EU. Mislim da ne možemo da odvojimo Moldaviju od Ukrajine u izgledima koje pružamo“, rekao je on.

“Nema konsenzusa za status kandidata. Ali izgleda da postoji konsenzus za treći način – status kandidata sa uslovima“, rekao je neimenovani diplomata, prenosi Politico.

Nemački mediji izveštavaju da bi tokom ove posete mogle biti najavljene nove pošiljke oružje. Ipak, savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič rekao je nemačkom tabloidu Bild da se plaši da lideri neće doći sa porukama podrške, već sa zahtevima da Ukrajina popusti Rusiji.

„Bojim se da će pokušati da postignu sporazum o prekidu vatre iz Minska III“, rekao je Arestovič. „Oni će reći da treba da prekinemo rat koji izaziva probleme sa hranom i ekonomske probleme… da Rusi i Ukrajinci umiru, da treba da sačuvamo Putinov obraz, da su Rusi pogrešili, da treba da im oprostimo i damo im šansa za povratak u međunarodnu zajednicu“.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari