Makron sutra u Londonu na obeležavanju 80 godina od De Golovog poziva

Makronova poseta je više simbolična ali je prvi odlazak predsednika u inostranstvo od kraja februara kada je u Francuskoj počela epidemija korona virus.

Francuski predsednik će u Londonu naglasiti važnost istorijskih francusko-britanskih veza uprkos Bregzitu, pominjući apel iz 18. juna 1940. godine koji je uputio De Gol na talasima radija Bi Bi Si (BBC) dan posle svog dolaska u glavni grad Velike Britanije.

De Gol je tada pozvao francuske vojnike, inženjere i radnike da nastave borbu protiv nacističke Nemačke uprkos volji vlade francuskog maršala Filipa Petena (Philipe Petain) o zaključivanju primirja sa Nemačkom. De Gol je tada predvideo da će tek započeti rat dobiti svetske razmere.

„Ma šta se desilo, plamen francuskog otpora ne sme da bude ugašen i neće biti ugašen“, rekao je De Gol završavajući svoj govor.

Makronova poseta Londonu dolazi u trenutku kada London i Brisel planiraju da intenziviraju pregovore u cilju pronalaska dogovora o vezama između Velike Britanije i Evropske unije posle isteka prelaznog perioda koji se završava 31. decembra ove godine.

Francuski predsednik će razgovarati sa britanskim premijerom Borisom Johnsonom (Johnson) i princom Čarlsom (Charles). Makron će preći kanal Lamanša posle ceremonije u Mon-Valerijenu kod Parizu gde je nacistička vojska pogubila taoce i pripadnike francuskog Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata.

Makron i njegova delegacija će izbeći karantin koji je obavezan za putnike koji ulaze u Veliku Britanije, naveo je neimenovani portparol britanske vlade.

Francuski predsednik će uručiti orden Legije časti gradu Londonu, koji će postati sedmi grad sa tim priznanjem, posle Alžira, Beograda, Brazavila, Liježa i Volgograda. Ti gradovi su dobili francuski orden najviše zbog uloge u svetskim ratovima.

U Francuskoj je inače 2020. proglašena za „Godinu De Gola“ sa posebnim osvrtom na 18. jun 1940. godine. Svečanost je počela 17. maja, na obeležavanju 80 godina o bitke kod Monkornea, na severu Francuske.

Tu bitku je predvodio tada malo poznat 49-godišnji pukovnik De Gol. Iako je bitka završena povlačenjem francuske vojske, ona je ostala značajna u istoriji Francuske jer se u prvi plan pojavio De Gol koji je pružio otpor snagama Trećeg rajha.

„Tada je izuzetno bilo da pukovnik bude pozvan da komanduje divizijom. Medjutim, taj pukovnik je bio izuzetan. To je bio De Gol, koji 17. maja 1940. godine još nije bio general. On je pokrenuo plamen otpora protiv Hitlerove buktinje“, rekao je tada Makron na komemoraciji na kojoj je prisustvovao i De Golov unuk.

De Gol (1890-1970), koji je postao brigadni general tokom rata, bio je vodja Slobodne Francuske u egizilu i osnivač Pete republike 1958. godine. Bio je predsednik Francuske do 1969. godine.

General, čija je ideologija poznata kao golizam, i danas ima ogromno poštovanje širom Francuske i u svetu, a njegovo predsedništvo gleda se kao povratak Francuske na političku stabilnost i medjunarodnu scenu.

Naglasak na francusku nezavisnost koja je uveliko karakterisala De Golovu vladu i danas je kamen temeljac francuske spoljne politike, zajedno sa poboljšanjem odnosa s bivšim rivalom Nemačkom, što se i danas u obe zemlje gleda kao na temelj evropskih integracija.

Istoričar Mišel Vinok (Michel Winock) koji je napisao knjigu o De Golu nedavno je rekao da general nije bio „ni levičar ni desničara“.

„De Gol je bio za okupljanje nacije i bio je iznad svih stranaka. On je legenda i heroj, nepokolebljivi borac koji predstavlja slavnu Francusku. Bio je pošten jer nikada nije mešao javni novac sa sopstvenim novčanikom“, rekao je francuski istoričar.

De Gol je umro od moždane aneurizme i sahranjen je u mestu Kolombe-le-de-Egliz, na istoku Francuske. U grobnici, koju godišnje poseti oko 100.000 ljudi, nalaze se posmrtni ostaci generala, njegove supruge Ivon i ćerke An.