MAKRON: Učinimo Zemlju ponovo velikom

Trampova odluka predstavlja veliki udarac za šefove država, klimatske aktiviste, šefove velikih korporacija, ali i članove samog Trampovog tima koji nisu uspeli da ga ubede da promeni mišljenje o povlačenju iz sporazuma, piše Njujork tajms.

Obrazlažući zbog čega je tako odlučio, Tramp je Pariski sporazum opisao kao „ekonomsku ludačku košulju“ koja bi nametnula ogromne terete Amerikancima, zatvarajući industriju uglja, gušeći razvoj i preraspodeljujući mnoga radna mesta van SAD, u zemlje koje su im konkurentne.

– SAD će prestati sa primenom Pariskog sporazuma, kao i sa drakonskim finansijskim i ekonomskim bremenom koje sporazum nameće našoj zemlji – rekao je Tramp. Njegova izjava se odnosi na studiju koja tvrdi da će sporazum o klimatskim promenama rezultirati zatvaranjem 2,7 miliona radnih mesta do 2025. godine, od kojih će 440.000 biti poslovi u proizvodnom procesu. U ovoj studiji se navode podaci da će do 2040. gubici narasti na 6.5 miliona poslova u oblasti industrije, što bi za ekonomiju značilo gubitak od tri triliona dolara, a za svako prosečno domaćinstvo smanjenje prihoda od oko 7.000 dolara. Kritičari žestoko osporavaju metodologiju i tačnost ove studije zato što su je napisali protivnici sporazuma o klimatskim promenama, a ekonomisti tvrde da gubici radnih mesta koje predviđa studija nisu realni jer su predviđanja projektovana pod pretpostavkom da se američka ekonomija neće poslužiti inovacijama kako bi se prilagodila novim pravilima.

Epl, Mars i Unilever su samo neke od američkih kompanija koje su se složile da bi primena Pariskog sporazuma doprinela otvaranju novih tržišta i radnih mesta. Bivši američki predsednik Barak Obama, koji je i potpisao Pariski sporazum, smesta je kritikovao odluku, optužujući Trampa da „odbacuje budućnost“. Izvršni direktor kompanije Dizni Robert Ajger i preduzetnik Ilon Mask su se povukli iz savetodavnog odbora Bele kuće. „Klimatske promene su stvarnost. Napuštanje Pariskog sporazuma nije dobro ni za Ameriku ni za svet“, rekao je Mask, jedan od osnivača kompanije Tesla.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je Trampov postupak „za veliko žaljenje“ i, u odbranu klimatskog sporazuma rekla:

– Pariski sporazum nam je neophodan kako bismo zaštitili sve na planeti. Ništa ne može da nas spreči i ništa nas neće sprečiti“.

Merkel je rekla da je put zacrtan sporazumom put u jednom smeru.

– Svima kojima je stalo do budućnosti naše planete poručujem – hajde da nastavimo ovim putem zajedno da bi uspeli da zaštitimo Majku Zemlju. Britanska premijerka Tereza Mej takođe je izrazila nezadovoljstvo i razočarenje i u telefonskom razgovoru rekla Trampu da „sporazum doprinosi zaštiti prosperiteta i sigurnosti za buduće generacije“.

Francuski predsednik Emanuel Makron upotrebio je jednu od Trampovih fraza, preformulisavši je malo, i rekao:

– Gde god da živimo, ko god da smo, mi svi delimo istu odgovornost: da učinimo našu planetu ponovo velikom. Makron je takođe pozvao američke preduzetnike, naučnike i inženjere koji hoće da se bave projektima u vezi s klimatskim promenama da napuste SAD i dođu u Francusku.

Japanski ministar finansija Taro Aso je rekao da „nije samo razočaran, nego i ljut“, a portparol Ujedinjenih nacija je saopštio da je ovaj Trampov potez „veliko razočarenje“. Zemlje smeštene na malim ostrvima, čija je budućnost ugrožena porastom svetskog nivoa mora, su takođe zauzele kritički stav. Predsednica Maršalskih ostrva Hilda Heine, rekla je da je to „veoma zabrinjavajuće za nas koji živimo na prvoj liniji udara klimatskih promena“.

Cilj Pariskog sporazuma je da ujedini svetsku zajednicu u borbi protiv klimatskih promena i rastućih temperatura, tako da napuštanje sporazuma od strane SAD, kao drugog po redu najvećeg zagađivača na Zemlji, predstavlja veliki udarac. Bi-Bi-Si podseća da Pariski sporazum obavezuje, osim SAD, još 187 drugih zemalja da održavaju porast globalne temperature na manje od dva stepena Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa i da nastoje da ga umanje još više, na ispod 1,5 stepena. Svetska meteorološka organizacija je saopštila da će, u najgorem slučaju, izlazak SAD iz sporazuma dovesti do dodatnog porasta globalne temperature od 0,3 stepena do kraja ovog veka.

Kada je objavio povlačenje iz sporazuma, Tramp nije naveo kada će ono otpočeti. Međutim, po pravilima sporazuma, zemlja koja želi da ga napusti može to da zatraži tek tri godine nakon što mu je pristupila – a to je u ovom slučaju bilo 16. novembra 2016. Proces izlaska iz sporazuma traje još godinu dana, što bi značilo da bi bio okončan tek nekoliko nedelja nakon predsedničkih izbora u SAD 2020. godine.

Po izlasku iz sporazuma, Amerika će prestati da uplaćuje novac u Zeleni klimatski fond Ujedinjenih nacija, koji služi za pomoć zemljama u razvoju da se izbore sa posledicama klimatskih promena. SAD su u ovaj fond do sada uplatile oko milijardu dolara, od tri milijarde koliko je predviđeno sporazumom.

Tramp je nagovestio da je spreman za drugačiji klimatski sporazum, rekavši da bi „započeo pregovore da zemlja (pod drugačijim uslovima) ponovo uđe u Pariski ili neki sasvim nov sporazum po uslovima koji bi bili fer za SAD“. Međutim, čini se da to za njega nije prioritet.

– Videćemo da li možemo da sklopimo ugovor koji je fer. Ako možemo, to je sjajno. Ako ne možemo, i to je dobro“ – rekao je Tramp.

Lideri Francuske, Nemačke i Italije ubrzo potom su izdali zajedničko saopštenje u kojem odbijaju ponovno pregovaranje o sporazumu. „Smatramo da put koji je zacrtan u Parizu u decembru 2015. nije moguće menjati i čvrsto verujemo da se o Pariskom sporazumu ne može pregovarati jer je on oruđe od najvećeg značaja za našu planetu, društvo i ekonomiju“, navodi se u saopštenju Emanuela Makrona, Angele Merkel i Matea Rencija.