Foto: EPA-EFE/JOHN THYS / POOL
Francuski predsednik Emanuel Makron je nakon posete Kongu poručio „Ne pljački, ne balkanizaciji, ne ratu u Demokratskoj Republici Kongo“, izjava ne bi bila sporna da se u njoj ne spominje izraz „balkanizacija“ koji je u najmanju ruku uvredljiv za stanovnike Balkana.
Poseta Kongu je deo turneje francuskog predsednika po zapadnoj Africi u kojoj je namjeravao da se promoviše navodno novi pristup Francuske prema njenim bivšim kolonijama.
U govoru u Parizu pre puta Makron je pozvao na izgradnju novog balansiranog odnosa sa Afrikom i reduciranje francuskog vojnog prisustva u zapadnoj Africi.
„Cilj ove nove ere je rasporediti našu sigurnosnu prisutnost u pristupu temeljenom na partnerstvu“, rekao je Makron u govoru, a prenosi portal Klix.ba.
U budućnosti će francuske vojne baze na kontinentu biti „upravljane“ s lokalnim osobljem, rekao je francuski predsednik, dok će u sledećih nekoliko meseci doći do „vidljivog smanjenja“ broja francuskih vojnika stacioniranih u Africi.
Tokom posete Demokratskoj Republici Kongo, Makron je osudio grupu M23 koja vodi pobunu protiv države u istočnom delu, i za koju se smatra da uživa podršku susedne Ruande.
„Ne pljački, ne balkanizaciji, ne ratu u Demokratskoj Republici Kongo. Francuska se nikada nije mirila sa fatalnošću historije, niti sa užasom rata“, napisao je Makron na Twitteru.
Ni pillage, ni balkanisation, ni guerre en République démocratique du Congo.
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) March 4, 2023
Dok su sa jedne strane pozitivne namere francuskog odmicanja od kolonijalnih tradicija u Africi, upotreba izraza balkanizacija govori da za Makrona svi delovi Evrope nisu baš jednaki.Korištenje izraza balkanizacija je jedan od negativnih stereotipa vezanih za Balkan, od kojeg se savremena Evropa trebala već davno odmaći i osuditi ga kao deo balkanizma kojeg je u svojoj knjizi Imaginarni Balkan opisala bugarska istoričarka Marija Todorova.
Naime, u knjizi Imaginarni Balkan, Todorova je tezu o orijentalizmu kako ju je uspostavio Edward Said prilagodila i primenila na evropski pogled i stereotipe prema Balkanu, kao „evropskom drugom“, gde Evropa, njeni političari i intelektualci često sa prezirom gledaju na geografski deo Evrope, koji nije sasvim Evropa.
Dok se danas izrazi orijentalizma dočekuju „na nož“ i oštro osuđuju, očito je da su i za najveće evropske demokratije izrazi balkanizma sasvim prihvatljivi da se koriste u svakodnevnom diskursu koji se onda u tom kontekstu može slobodno nazvati i neokolonijalnim.
Kako poverovati da je iskrena želja Francuske da u okrilje kako se to voli reći evropske porodice primi države Zapadnog Balkana kada je za njenog predsednika prigodno da „balkanizaciju“ stavi između pljačke i rata.
Sam izraz balkanizacija je nastao u 19. stoleću za nastanak niza manjih država na ruševinama pre svega Osmanskog carstva. Dakle, u 19. stoleću balkanizacija je zapravo bila borba naroda Balkana za nacionalno oslobođenje. Izraz balkanizacija je ponovno dobio na popularnosti u vreme raspadanja Jugoslavije devedesetih godina.
Dakle, Makron je, pokušavajući se predstaviti kao prijatelj Konga u jednom izrazu pokazao da su za njega neki delovi Evrope još uvek vezani za negativne stereotipe, a ne navodno ujedinjenu Evropu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
