Makron urgira da se razgovara o Amazoniji

„Naša kuća gori“, napisao je Makron na Tviteru. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro odgovorio je optuživši Makrona da koristi ovaj problem radi „političke dobiti“. On kaže da predlog da se o požarima razgovara na samitu G7 u Bijaricu, na kojem Brazil ne učestvuje, asocira na „neprikladan kolonijalistički način razmišljanja“.

Kao najveća prašuma na svetu, Amazonija ima ključnu ulogu u usporavanju tempa globalnog zagrevanja, a u njoj živi oko tri miliona vrsta biljaka i životinja, kao i milion domorodaca. Satelitski podaci koje je objavio brazilski Nacionalni institut za svemirska istraživanja (Inpe) su pokazali da je broj požara širom Brazila ove godine porastao za 85 odsto, a većina njih je zabeležena u amazonskom regionu.

Zagovornici zaštite životne sredine krive Bolsonara za tu situaciju, tvrdeći da je on drvosečama i zemljoradnicima davao dozvolu da krče šumu. Bolsonaro je rekao da su nevladine organizacije odgovorne za podmetanje požara, ali je priznao da nema dokaza za tu tvrdnju. U poslednjoj izjavi koju je prenela agencija Rojters, on je priznao da su zemljoradnici verovatno umešani u podmetanje požara u regionu. Ekološke grupe su pozvale na proteste u gradovima širom Brazila, na kojima bi se zahtevala odlučna akcija u borbi sa požarima.

Makron, domaćin samita G7 na kojem će učestvovati neke od najnaprednijih ekonomija na svetu, upozorio je da je „zdravlje Amazona stvar od međunarodnog značaja“. „Naša kuća gori. Doslovno. Amazon – pluća koja proizvode 20 odsto kiseonika na našoj planeti – je u plamenu“, tvitovao je Makron, koristeći hešteg #ActForTheAmazon. „To je međunarodna kriza. Članovi samita G7, hade da razgovaramo o tom hitnom slučaju“, dodao je francuski predsednik, koga je Bolsonaro optužio da iskorišćava unutrašnju stvar Brazila radi „lične političke koristi“.

On kaže da je otvoren za dijalog o požarima ako bi on bio „zasnovan na objektivnim podacima i uzajamnom poštovanju“, ali je odbacio pozive da se o tom pitanju razgovara na samitu G7. „Predlog francuskog predsednika da se o problemima u Amazonu razgovara na samitu G7 bez učešća zemalja iz regiona odražava neprikladan kolonijalistički stav, koji ne pripada 21. veku“, napisao je Bolsonaro na društvenim mrežama.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je takođe „duboko zabrinut“ zbog požara u Amazonu. „Usred globalne klimatske krize ne smemo da dozvolimo da najveći izvor kiseonika i biodiverziteta pretrpi još veću štetu. Amazon mora da bude zaštićen“, napisao je Gutereš na Tviteru.

Bolsonaro tvrdi da zemlja nema adekvatnu opremu da bi se izborila sa požarima. „Amazon je veličine pola Evrope, kako bi se vi borili sa podmetanjima požara na tolikom području? Mi nemamo resurse za to“, rekao je Bolsonaro novinarima napuštajući predsedničku rezidenciju u četvrtak. Tokom predizborne kampanje, Bolsonaro je obećao da će ograničiti kazne za sečenje prašume i oslabiti uticaj agencije za zaštitu životne sredine. On je nagovestio da da bi Brazil mogao da se povuče iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015, uz obrazloženje da zahtevi postavljeni u sporazumu ugrožavaju suverenitet Brazila nad amazonskim regionom.

„Indijance, da li želite da okrivim Indijance? Želite li da okrivim Marsovce? Svako je osumnjičen, ali najveći osumnjičeni su nevladine organizacije. Da li optužujem njih direktno? Samo kažem da sumnjam u njih“, rekao je Bolsonaro kada je upitan ko je odgovoran za požare i da li ima dokaze za svoje tvrdnje. On je dodatno razljutio ekološke organizacije time što je odbacio najnovije podatke o broju požara i tvrdi da je za to kriva sezona „raskrčivanja“, kada zemljoradnici spaljuju zemlju kako bi je raščistili pre nego što počne setva. Međutim, u Inpe institutu ističu da broj požara nije u skladu sa uobičajenim prosekom za sušnu sezonu. Bolsonaro je optužio direktora Inpe da je lagao o razmerama krčenja šuma kada je objavljeno da je ono u junu u Amazonu bilo za 88 odsto veće nego u isto vreme prošle godine, zbog čega je direktor instituta dobio otkaz.