Makron uskoro po drugi put u Beogradu, šta se može očekivati?

Najavljena za početak septembra, biće to druga poseta predsednika Francuske Srbiji u poslednjih pet godina dok istovremeno dve zemlje jačaju odnose, pre svega ekonomske.

Upravo ekonomske, ali i vojne teme očekuje u fokusu susreta dvojice predsednika Slobodan Zečević iz beogradskog Instituta za evropske studije.

„To je posao, o kome se dugo razgovara, nabavke francuskih (borbenih) aviona Rafal“, kaže Zečević.

On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da očekuje realizaciju tog projekta, ocenjujući da će to biti veliki posao.

„Potrebno je nabaviti barem jednu eskadrilu od 12 aviona i sa druge strane to je jedan tehnološki izazov i za našu vojsku“, dodao je.

Vučić je u februaru 2023. izjavio za medije da bi kupovina Rafala bila najveće izdvajanje srpskog vojnog budžeta „koje bi iznelo i do tri milijarde evra“.

Prema Ministarstvu odbrane, Srbija je proteklih godina od raznih zemalja nabavila savremene letelice, raketne i elektronske sisteme, radare i borbena vozila a ta vojna tehnika stigla je iz Rusije, Kine, Sjedinjenih Država, Španije i Francuske.

Da su vojna pitanja deo agende potvrdio je Makron na konferenciji za medije 18. jula nakon Samita Evropske političke zajednice u Velikoj Britaniji.

Upitan o statusu ugovora za nabavku francuskih aviona za Srbiju, Makron je odgovorio da će u narednim nedeljama ili mesecima posetiti Srbiju „kako bismo finalizovale pregovori koji su predmet tehničkih, finansijskih i političkih pregovora između naših država“.

Srbija i Francuska su postigle dogovor o nabavci borbenih aviona Rafal u aprilu tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu i susreta sa Makronom.

Finalizacija dogovora je tada najavljena za naredne mesece.

Vučić je iz Pariza gde je krajem jula prisustvovao ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara rekao da se poseta Makrona može očekivati do 5. ili 6. septembra.

Predsednik Srbije je izrazio uverenje da bi tada mogli da se postignu važni sporazumi.

Šta su moguće teme?

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije smatra da ima dosta ekonomskih tema na dnevnom redu.

Kako je rekao, Francuska „ima dosta prostora“ za ulaganje u ekološke projekte, kao što su zdrava pijaća voda u gradovima.

„Mislim da će biti razgovora o energetici. Ako ne budemo mogli iz reka da dobijemo veće količine struje, onda je najlogičnije da se oslanjamo na francusku tehnologiju u oblasti nuklearnih elektrana“, dodao je.

U aprilu su Srbija i Francuska potpisale memorandum o razumevanju o uspostavljanju saradnje u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.

Vučić je tada rekao da se sa Francuskom vode razgovori kako bi se dobilo znanje i ekspertiza za izgradnju hidroelektrana i nuklearnih elektrana.

Slađana Prica, ambasadorka u penziji i članica nevladinog Foruma za međunarodne odnose navela je za RSE da očekuje da Makron podvuče nastavak podrške evropskim integracijama Srbije.

„A u tom smislu će značajno biti očekivanje da se Srbija daleko više uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije. Reč je o našem nepridruživanju mnogobrojnim odlukama EU o Rusiji“, dodala je.

Srbija se, iako podržava teritorijalni integritet Ukrajine, nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog invazije na tu susednu zemlju.

Prica takođe očekuje da će u septembru biti reči o Kosovu podsećajući da je francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova postao evropski.

Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, poznat kao Ohridski sporazum, Srbija i Kosovo su postigli u februaru 2023, a u martu su se usaglasili oko Aneksa primene.

Makron je tokom zajedničkog obraćanja sa Vučićem u aprilu poručio da će se Francuska postarati da svaki korak Ohridskog sporazuma između Kosova i Srbije bude ispunjen.

On je tada takođe poručio da je važno da budu uhapšeni učesnici prošlogodišnjeg napada u Banjskoj na severu Kosova kada je grupa naoružanih Srba ubila kosovskog policajca dok su u razmeni vatre ubijena i trojica napadača.

Makron stiže u Beograd nakon Šolca

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je više susreta ove godine sa francuskim liderom.

Pored zvanične posete Jelisejskoj palati u aprilu, Vučić se sa Makronom sreo i na međunarodnim forumima, kao i tokom nedavne ceremonije otvaranja Olimpijskih igara.

Slađana Prica kaže za RSE da Makron dolazi u Beograd u iznenađujuće kratkom vremenu nakon susreta u aprilu.

Ona je ukazala na „učestalost susreta i otvorenost razgovora“ na mnoge teme – političke, ekonomske, bezbednosne i oko Kosova.

„Nesumnjivo da će ove teme biti deo razgovora i dogovora i daljeg produbljivanja nedovoljno razvijenih bilateralnih odnosa sa Francuskom“, dodala je Prica.

Sagovornica RSE, koja je službovala kao prvi ambasador Srbije u Savetu Evrope u Strazburu, ocenjuje da Francuska nije dovoljno prisutna u Srbiji, ni ekonomski, na ni politički.

„Posle posete Šolca stičem utisak da je Makronov dolazak na neki način i kao pandan poseti nemačkog kancelara“, kaže Prica.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) posetio je Beograd 19. jula zajedno sa evropskim komesarom Marošem Ševčovičem kada je potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

Kakvi su odnosi Srbije i Francuske?

Predsednik Francuske odnose svoje zemlje sa Srbijom vidi kao „čvrste, iskrene i strukturalne za obe zemlje i ceo region“.

Vučić takođe poručuje da Francuska u Srbiji ima pouzdanog partnera i prijatelja.

Dve zemlje su 2019. obeležile 180 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa. Upravo je te godine Makron prvi put posetio Srbiju kada se okupljenima na Kalemegdanu obratio na srpskom jeziku rečima „Francuska vas voli kao što ste vi voleli nju“.

Tada su Makron i Vučić otkrili obnovljeni Spomenik zahvalnosti Francuskoj za pomoć koju je ta zemlja pružila Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Tadašnja poseta francuskog predsednika došla je posle decenija udaljavanja nekada bliskih država i 18 godina od poslednje posete jednog francuskog predsednika Srbiji.

Odnosi su zahladili od ratova 90-ih godina u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) iz koje su potekle današnje zapadnobalkanske države, preko ekonomskih sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji, do NATO bombardovanja te države 1999. godine.

Na kraju i zbog toga što je Francuska 2008. priznala Kosovo čiju nezavisnost zvanični Beograd ne prihvata.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije smatra da Francuska može najviše da polaže na Srbiju na prostoru bivše Jugoslavije s obzirom, kako ocenjuje, da su Slovenija i Hrvatska i sve više Bosna i Hercegovina, pod snažnim uticajem Nemačke.

„Francuskoj je stalo da ima vrlo prisne odnose sa Beogradom i Atinom, to je uvek bila francuska linija na Balkanu na koju se oslanjala. Tu su i Rumunija i Bugarska donekle“, naveo je.

U periodu obnavljanja odnosa Srbija i Francuska su 2011. potpisale Sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji.

Dve zemlje jačaju i ekonomsku saradnju. Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije navodi se da u Srbiji posluje više od 100 francuskih kompanija koje zapošljavaju više od 12.000 radnika.

Francuska kompanija Vinci je dobila koncesiju na 25 godina za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“.

Takođe, dve vlade su 2014. potpisale Memorandum o razumevanju o gradnji metroa.

Međudržavnim sporazumom Srbije i Francuske o realizaciji infrastrukturnih projekata iz 2020. godine, predviđeno je ulaganje u izgradnju prve linije metroa u Beogradu, a francuska državna kompanija RATP Development je 2023. postala konsultant za izgradnju metroa.

Iste godine je objavljeno da je ugovor, vredan 46 miliona evra, potpisan sa konzorcijumom koji čine nemačka železnička kompanija Deutsche Bahn i francuska firma Systra – za upravljanje i nadzor nad izgradnjom depoa i prve linije beogradskog metroa.