Makron već viđen za pobednika

Kandidat centra Emanuel Makron i liderka ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marina le Pen ušli su u drugi krug predsedničkih izbora, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Francuske. Ovo je prvi put nakon šest decenija da u drugi krug izborne trke za predsednika Francuske nisu prošli kandidati glavne levičarske i desničarske stranke. Makron, bivši bankar i ministar privrede, važi za političkog novajliju, koji se već smatra favoritom za pobednika u drugom krugu glasanja, koji će biti održan 7. maja. On je u nedelju osvojio 23,8 odsto glasova, dok je Le Penovoj poverenje ukazalo 21,5 odsto birača. Kako se navodi, izlaznost je bila velika – gotovo 79 odsto. Kandidat desnog centra Fransoa Fijon i kandidat ekstremne levice Žan-Luk Melanšon osvojili su po 19 odsto glasova. Prema pisanju Bi-Bi-Sija, očekuje se da nekoliko političkih rivala zajednički podrže Makrona u drugom krugu glasanja i tako spreče dolazak Le Penove na vlast.

Ako bi odneo pobedu 7. maja, Makron bi sa 39 godina postao najmlađi šef države u istoriji Francuske i prvi francuski predsednik koji nije pripadnik nijedne glavne stranke. Bio je ministar privrede u Vladi aktuelnog predsednika Fransoe Olanda, ali se s funkcije povukao da bi osnovao sopstvenu stranku „U pokretu“, odnosno En Marche, koja ima liberalnu agendu orijentisanu ka EU.

On je u izbornoj kampanji obećavao investicioni plan od 50 milijardi evra kojim bi bilo pokriveno finansiranje profesionalne obuke za radna mesta, prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije, te infrastruktura i modernizacija. Najavio je i veliko smanjenje poreza na dobit i davanje veće slobode kompanijama da odlučuju o 35-časovnoj radnoj nedelji. Takođe je obećao smanjenje stope nezaposlenosti sa trenutnih 9,7 odsto na sedam odsto. Govorio je i o planu da se učenicima mlađim od 15 godina zabrani upotreba mobilnih telefona u školama.

U pobedničkom govoru je koristio retoriku koju favorizuje njegova rivalka, te je rekao da će za njega glasati francuske patriote. „Nadam se da ću za dve nedelje postati vaš predsednik. Želim da postanem predsednik celog naroda Francuske – predsednik patriota usred opasnosti koja preti od nacionalista“, poručio je Makron pristalicama nakon što su saopšteni rezultati prvog kruga glasanja.

Le Penova, koja je rukovodstvo Nacionalnog fronta preuzela od svog oca u januaru 2011. i nakon toga stranci obezbedila dobar plasman na regionalnim izborima, obećala je da će ukoliko postane predsednica pregovarati s Briselom o reformama EU, te „automatsku“ deportaciju ilegalnih imigranata iz zemlje, kao i ograničavanje ukupnog broja legalnih na 10.000 godišnje nakon potpunog moratorijuma, zatvaranje džamija „ekstremista“, fiksiranje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina i radnu nedelju od 35 sati.

Nakon objave rezultata prvog kruga glasanja ona je „uputila apel svim patriotama“ i rekla da glas za nju predstavlja ključ „opstanka Francuske“. „Bez obzira na to odakle dolaze, bez obzira na njihovo poreklo, bez obzira na to za koga su glasali u prvom krugu, pozivam ih sve da nam se pridruže i odustanu od starih svađa i skoncentrišu se na ono što je od suštinske važnosti za našu zemlju“, poručila je Le Penova. Ona je juče kritikovala svog rivala zato što je „slab“ kada je reč o terorizmu. „Na licu sam mesta da bih se susrela s francuskim narodom i skrenula mu pažnju na važne teme, uključujući islamistički terorizam na koji je, najblaže rečeno, Makron slab. Makron nema plan za zaštitu francuskog naroda usred opasnosti od islamista“, rekla je Le Penova i dodala da drugi krug izbora predstavlja referendum o „nekontrolisanoj globalizaciji“.

Dobri poznavaoci prilika prognoziraju gotovo izvesnu pobedu Makrona u drugom krugu izborne trke, budući da on sada uživa podršku većine glavnih političkih stranaka. Benoa Amon, predsednički kandidat iz Socijalističke partije Fransoa Olanda koji nije zabeležio uspeh u prvom krugu (osvojivši 6,4 odsto glasova), apelovao je na sve koji su glasali za njega da u drugom krugu podrže Makrona. Isto je uradio i Fijon. Melanšon, međutim, još nije podržao nijednog kandidata.

Analitičari ukazuju da će Makron najverovatnije imati teškoća da obezbedi većinu u parlamentu, budući da ne uživa podršku establišmenta. To znači da će morati da pregovara o usvajanju svojih političkih predloga, što bi, prema oceni u analitičkim krugovima, moglo da predstavlja veliki izazov.

Nakon izglasavanja Bregzita u Ujedinjenom Kraljevstvu i pobede Donalda Trampa na izborima u SAD, veliki broj evropskih lidera  je čestitao Makronu na pobedi u prvom krugu glasanja. „Dobro je da je Emanuel Makron ostvario uspeh svojim delovanjima za snažnu EU i socijalnu tržišnu ekonomiju. Sve najbolje tokom sledeće dve nedelje“, napisao je na Tviteru Štefan Sajbert, portparol nemačke kancelarke Angele Merkel. Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel je rekao da je važno i za Francusku i za Evropu da lider stranke „En Marche“ pobedi u drugom krugu. „To je važno za Francusku jer on ima hrabrosti i snage da izvede zemlju iz letargije“, rekao je Gabrijel. Čestitke su usledile i od predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini. „Rezultat predstavlja nadu i budućnost naše generacije“, napisala je ona na Tviteru.

 S druge strane, evroskeptični političari čestitali su Le Penovoj na plasmanu u drugi krug. Holandski desničarski političar Gert Vilders, lider Partije za slobodu, koja se žestoko protivi imigraciji, rekao je da rezultati predstavljaju „sjajan dan za patriote u Francuskoj i u drugim  zemljama koji žele veći nacionalni suverenitet i manje EU i imigracije“. Kremlj je saopštio da poštuje izbor Francuza, te da želi da se odnosi Moskve i Pariza razvijaju u obostranom interesu.

U Parizu uhapšeno 29 ljudi

 Nakon proglašenja rezultata prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, u Parizu su se s policijom sukobili demonstranti nezadovoljni ishodom glasanja. Oni su u nedelju uveče na Trgu Bastilja uzvikivali „Ne Marina i ne Makron“, mahali zastavama i palili automobile. Policija je uhapsila 29 ljudi.