Makron veruje da će naći „istorijsko rešenje“ za ukrajinsku krizu

Nakon niza diplomatskih aktivnosti koje su uključivale razgovore s predsednikom SAD Džozefom Bajdenom proteklog vikenda i tri telefonska razgovora s Putinom, Makron se uputio u Moskvu, nastojeći da „deeskalira“ tenzije na ukrajinskim istočnim granicama.

Rusija negira da planira da napadne Ukrajinu, ali je razmestila na desetine hiljada vojnika u blizi granice sa svojim susedom, što je podstaklo SAD da sa oko 3.000 dodatnih vojnika osnaže NATO snage u Poljskoj i Rumuniji.

Bela kuća veruje da je Moskva nagomilala najmanje 70 odsto naoružanja koje je potrebno da bi Putin imao na raspolaganju opciju da izvrši veliku vojnu operaciju do sredine februara. Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan je rekao u nedelju da bi do invazije moglo da dođe „već sutra“.

Makron je, međutim, rekao za Žurnal di dimanš da cilj Rusije „nije Ukrajina, nego pojašnjenje pravila sa NATO i EU“. Zato je „hitno da se ostvari napredak ka uspostavljanju novog poretka koji je našoj Evropi izuzetno potreban i koji počiva na osnovnom principu suverene ravnopravnosti između država“, rekao je Makron za francuski list, preneo je Gardijan.

On je uoči sastanka s ruskim predsednikom takođe naveo da će njegov dijalog s Putinom verovatno biti dovoljan da se spreči vojni sukob uprkos pesimističnim procenama u mnogim glavnim gradovima zapadnih zemalja.

„Intenzitet dijaloga koji imamo s Rusijom i ova poseta Moskvi imaju za cilj da spreče taj događaj. Onda ćemo razgovarati o uslovima za deeskalaciju. Moramo da budemo veoma realni. Nećemo prihvatati unilateralne poteze, ali je od suštinskog značaja sprečiti pogoršanje situacije“, rekao je Makron.

Makron, čija je diplomatija ojačana, pošto je Francuska trenutno predsedavajuća EU, rekao je da je „uvek imao snažan dijalog s predsednikom Putinom, a naša odgovornost je da nađemo istorijsko rešenje“ za problem evropske bezbednosti. „Verujem da je predsednik Putin otvoren za to.“

Kremlj je sastanak Makrona i Putina ocenio kao „vrlo važan“ mada se smatra da je malo verovatno da će se ostvariti „prodor“ po pitanju smirivanju rusko-zapadne krize oko Ukrajine, prenela je Beta.

„Situacija je suviše kompleksna da bi se očekivali odlučujući prodori posle samo jednog susreta“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.On je ipak dodao da je Makron rekao Putinu da „dolazi sa idejama u potrazi za smirivanjem situacije“.

Francuski lider koji će se u aprilu u trci za predsednika suočiti s kandidatima ultradesnice, sutra putuje u Kijev gde će razgovarati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Dok je Makron u Moskvi, nemački kancelar Olaf Šolc se zaputio u Vašington na razgovor s predsednikom Bajdenom, čiji je cilj bio da se umanje neslaganja između pristupa SAD i Nemačke ukrajinskoj krizi. Berlin je, inače, na meti kritika pojedinih NATO saveznika zato što ne snabdeva Ukrajinu oružjem.

„Postoje striktni kriterijumi za izvoz koje poštujemo kada je reč o izvozu oružja u krizna područja“, rekao je Šolc za Vašington post uoči svoje posete Beloj kući i ukazao da postoje drugi načini na koje Nemačka pomaže Ukrajinu, uključujući ekonomsku pomoć od dve milijarde dolara u proteklih sedam godina.

On je takođe naveo da njegova vlada daje doprinos naporima NATO za snaženje istoka Alijanse, pri čemu je raspoređeno više stotina nemačkih vojnika u Litvaniji, borbenih aviona u Rumuniji i planira da pošalje dodatne ratne avione na Baltik.

Međutim, između Vašingtona i Berlina i dalje ima nesuglasica u vezi s tim kako reagovati ako Rusija napadne Ukrajinu. SAD su saopštile da gasovod Severni tok 2 kojim treba da stiže gas iz Rusije u Nemačku neće biti pušten u rad.

Šolcova vlada nije bila tako kategorična. „Molim vas, shvatite da neću ulaziti u pojedinosti, ali naš odgovor će biti jedinstven i odlučan“, rekao je.